dan pobede

na Dan Pobede baš i nisam pobedio, a možda i jesam
evo kako je to bilo
PLAN je glasio da ću otrčati ubrzanja 100/100, to je ono kada 100m zaletiš pa 100m popustiš i odmoriš se i tako pokušaš da pronađeš pravi ritam koji možeš držati
ALI
otprilike uspem to u 50% slučajeva, a u preostalih 60% ne uspem nego skratim trening ili ga presečem na pola, ubacim pauzu da se malo udaram maljem u čelo jer nisam dobro odredio ritam pa nakon predaha i malo razgibavanja otrčim i drugu polovinu

elem, pred polazak sam sebi rekao ovako
ideš 10km iz tih 100/100m, ali onako kako bi trčao taj trening da si zamislio da ćeš ići 15 ili čak i 21km kao što sam išao prošle godine
i sve je to bilo okej negde prva 2km, i onda sam pomislio da će mi 10km biti mnogo 48 sati pred trku
pa sam odlučio da idem 8km
i onda sam malo pojačao
i na kraju sam naravno shvatio da to "malo" uopšte nije malo i da bi mi bilo pametnije da na okretu napravim pauzu i udaram se maljem po čelu

tako je planiranih 10km stotki "u ritmu kako možeš 21km" ispalo dva puta 4km stotki "u ritmu u kojem mogu 8km ali da crknem pred kraj"
nevermind, reče kurt kobejn
ispalo je dobro što sam trčao 8 a ne 10km, ispalo je dobro što sam napravio pauzu, ispalo je dobro što nisam pravio neka mlaka ubrzanjca koja mogu vrteti satima nego što sam napravio lepa ubrzanja za poboljšanje tehnike i brzine