neke stvari neću znati nikada ili jednostavno nikada neću ni pokušati da se dovoljno zamislim da bih shvatio da su dva i dva kada ih sabereš tu negde između tri i pet, uglavnom. i tako se stalno iznenadim.
na primer, nakon onog "lošeg" trčanja kada sam zbog vlage i nakupljenog zamora jedva pretrčao 10.5km pristojnom brzinom, koju btw (u.b.r. = uzgred budi rečeno) do juče ne bih nazivao pristojnom ni pod pretnjom streljanjem, bilo je valjda logično da ću danas biti u boljem stanju. poznati scenario kada si umoran pa na treningu ne uspeš da se dodatno umoriš nego malodušno otaljaš nešto i do sutra si kao nov jer ti je pokušaj tempo trčanja praktično ispao neko malo jače rastrčavanje.
e isto tako, po hiljaditi put me je iznenadilo to što sam napravio i predugu pauzu između dva treninga pa sam iskoristio taj širom otvoreni prozor od 8 ujutru do 16 popodne sledećeg dana, dakle puno više od uobičajena 22 sata koliko prođe između dva treninga. i naravno, neočekivano (!) sam otrčao puno brže. tačnije...
umesto običnog tempa odabrao sam ono što više volim a to je stani-kreni, kao i u životu. prvih 500m lagano pa onda juriš dok se na satu ne okrene 1km. pa opet 500m odmora lakšim trčanjem pa opet 500m juriš da lenjo započet kilometar na kraju bude što brži. nanizao sam ih deset sve tu negde oko 4'40''/km i dotrčao poslednjih 590m do starta/cilja ulaska na krug Polumaratona.
još jednom sam izmerio stazu, da bih bio siguran da "nema greške". s tim da, obzirom da mi staza trke prolazi na 50m od kuće, samo sam prošao preko parkinga i krug započeo/završio kod Muzičke Škole umesto na gradskom trgu, što je svejedno jer isti krug je uvek iste dužine odakle god ga merio. tako sada imam merenje satom na bicikli, telefonima na bicikli, telefonom na trčanju, i satom na trčanju. u ponedeljak će biti još nešto novo ali o tom potom.
Nema komentara:
Objavi komentar