fora nova

nova fora fora nova rtl hrt

neću da palim na kompjuteru ništa od drugih programa tojest od ovoga što sada zovu aplikacije mada i za to imamo primerenu domaću reč

kad kažu aplicirao, baš grdo zvuči, ali više ne znamo za bolje

isusek koliko tek treba biti zahvalan svima koji su izmislili ove reči koje sada koristimo, inače bi bukvalno pričali po američki samo sa našim sufiksima

zvučati moderno je postalo najvažnije od svega, da ne kažem imperativ heh heh

dakle umesto svih drugih programa upalim notepad da mi ništa drugo ne odvuče pažnju, notifikacija tamo akcija onamo poruka ovamo i ode mas u propas to jes ode sat i po u propast sveta

nije neka šteta

no eto, meni već treća reč koju sam napisao odvuče pažnju i nastavim da tupim o Ničemu, ko bi drugi nego ja jelte

elem onaj krug što sam vozio po brdima pre desetak dana, kada sam iznenađujuće napravio 29.1 prosek, e taj krug ima i težu varijantu, a to je kontra smerom

doduše teža varijanta je i kada ga voziš umoran, recimo, kao danas

a u kontra smeru je teži jer umesto krivudavih uspona i pravih spustova, imam prave uspone što ništa ne utiče na prosek, ali krivudavi spustovi itekako utiču jer odjednom maltene svuda kočiš nizbrdo

no eto, iako sam umesto nakon dana odmora (kao onda) danas vozio nakon tempo treninga, opet sam natukao na 28.9 što je gotovo isto imajući u vidu da sam par puta morao da stanem i krenem zbog nekih budala u prometu

a i vetar mi je bio dosta nepovoljniji

tako da, kad se sabere, izgleda da sam danas umoran išao bolje nego onda odmoran, a to je sve nakon samo desetak treninga

vidi vraga

dan republike

videh na kalendaru da je 29. pa krenuh da zakoljem svinju i istopim čvarke no u zadnji čas se setih da nije novembar pa je tako svinja ostala živa i evo čeka tur d frans koji će početi u subotu na Lolin rođendan, eh kad bih ja dobio tako lep poklon poput njih dve, mislim, svinji život a Loli le tour

jutros sam planirao jednu određenu vožnju i onda, dogodi se čudo, nešto mi često điboni otpeva taj stih, uglavnom nekako mi se nije išlo!

nemam pojma, muvao se po kući, pa uzeo usisivač, pa kad sam krenuo da se spremam na vožnju u zadnji čas, Lola reče da bi se ipak prošetala sa psima jer sam to predložio pre sat i po.

i tako odosmo u šetnju pored reke, pa na posao, pa se ispostavilo da je neko otkazao u zadnji čas i pojavio se prozor od sat i po

i skočim ja na biciklu koja nije pony iako je milijana gony i odjurim do prve varošice na zapadu, i nazad, za total od 62km što mi je često jedan od default treninga kada me mrzi da izmišljam neke nebulozne staze i trekove

naime to je pravac koji kombinuje ne-previše-saobraćaja sa ne-prezahtevnim terenom i sa skroz-ockej asfaltom i jedino što mu ne ide u prilog je što stanujem na suprotnom kraju grada pa moram sve moguće crvene talase zakačiti da bih se na tu stranu izvukao

no dobro, bitno je da sam krenuo

prvih pola sata sam bio jako neraspoložen, noge slabo sarađuju, usporim nisam zadovoljan jer mi opet nije lako, ubrzam nisam zadovoljan jer ništa naročito nisam ubrzao a noge me bolU

hteo sam da okrenem ranije pa se predomislio i rekoh idem gde sam krenuo pa makar crk'o rokenrol kad ga svako svira

i zaista, do okreta jedva 29.8 prosek i baš sam bio onako posran, no u povratku mi je ipak pomogao taj vetar koji me je kinjio u odlasku pa sam na kraju završio sa 31.5 što je solidno poboljšanje u odnosu na pre nekoliko nedelja

možda mi se popravilo i gvožđe, ko bi ga znao, a možda su tome pomogli i onoliki dani odmora iz prethodnog bloga

tja

pomislio bih da ulazim u formu ali neću se upecati

mene ne zanima

pomalo je debilno kad vidim šta omladina čita

živeti slobodno, vodič za život ovakav onakav

mi nismo čitali uputstva za korišćenje života, mi smo čitali knjige i interpretirali ih svako na svoj način

pa smo zato bili svi drukčiji, što no bi se reklo sto ljudi sto ćudi sto žena dvesta sisa

a ovi danas svojevoljno izlaze kao ispod čekića, okrenulo se ono we don't need thought control

sada svi hoće da budu uspešni i zadovoljni preko noći i odjednom su svi isti

no dobro, nakon svake ofanzive dođe kontraofanziva kako pišu vesti jelte, pa je tako i ovo sa opamećivanjem i raspamećivanjem donekle očekivano

sve nešto mislim da neću trčat ni danas

evo pada kiša

juče su me bolele noge

trkačka je puno teža od mtb-a, puuuuno

jer je voziš na teži način

na mtb-u su sitni prenosi, popneš se bezbolno uz 15% brdo i kotrljaš se nizbrdo bez ambicija, prosek ti je zadnja stvar na pameti

na trkačkoj ti je i najsitniji prenos krupan ako hoćeš da voziš brdo "na obrtaje" i ostane ti da kao u teretani gnječiš pedale svom silom ne bi li zadržao minimum momentuma

ne znam ni zašto me čudi što sam umoran ako na krugu na kojem nikad nisam napravio prosek veći od 33, završim sa 30.3 nakon 15-ak godina netreniranja

sporadično sam vozio "treninge" i skoro sve se pretvorilo u rikaverić izletić štos

pa tako nakon ova dva dana i 62+85km tempa ne mislim da su mi noge za išta upotrebljive

odnosno ako se kaže ni za šta, možda je ovde trebalo i za šta

studio?

no dobro, dan je tek počeo, možda laganini dođe do dovoljnog oporavka pa mi kasnije padne na pamet neko mikro trčanje, bumo vidli

PS
upravo sam prebrojao čitava 22 lagana dana (odmora, aktivnog ili poluaktivnog) od početka godine

nekad sam imao 5 preko cele godine, od čega 2 zbog temperature

dobar dan

opet se probudio u 03, ustao u 05, krenuo u 06, vratio se uveliko pre 09h

vožnja, pa onako

prvo mislio da mi ne ide pa oće neće pa mi kao malo krenulo i na kraju još nije ni ispalo loše

mislim da mi je vetar pomogao kada mi je najviše trebalo, jer sam očekivao da me u zadnjih 20km spiči u njušku ali mi je nekako nakoso duvao u rep pa mu se ovom prilikom zahvaljujem

jerbo da nije promenio pravac, bilo bi mi super u drugom satu kao što mi je i bilo ali bih na kraju prokleo svaki metar povratka posebno jer sam se vraćao velikim putem, pa mi mnogo znači kada idem preko 30 jer onda auti imaju više vremena da me vide

plus sam imao i sreće da su dva šlepera ušla na put odmah ispred mene, napravila se kolona, pa sam za njima par kilometara 50 km/h razvukao finiš pred ulazak u grad i eto od kenjkavog dana u najavi ispade sasvim solidan trening, barem gledano na papir, 85km, 30.3 prosek, preko 500m uspona

šekez @gen šekez @gen

šekez on d roud @gen

ne umem da nađem ono ae u jednom slovu a možda ga i nema na ovoj tastaturi

uglavnom nije te dugo bilo šeki, pa ga evo opet neuspešnog nazad

uspešan povratak neuspešnog bicikliste

opet sam opet sam, pola kafane popioooo

ne, ne ta pesma

opet sam, opet sam, biciklu skratioooo

ne biciklu nego vožnju

opet sam hteo na krug od 93km no sa prevoja na tridesetom km sam samo okrenuo nazad jer mi se krug učinio predugačak a posao preblizu pa nisam hteo da ih sukobim

opet sam propustio priliku da ustanem zaista rano

ne znam kako ni zašto, valjda sam se prekasno probudio

no sve u svemu ipak nešto malo više od dva sata tempa, nije loše, deo po očajnom putu

štaviše nisam se na par mesta uplašio za točkove nego za ključne kosti, dotle je došlo

ali nekako se spustih u komadu tras tras

pred kraj vožnje sam uhvatio zeleni talas na magistrali koja prolazi kroz grad i spičio par kilometara 45-50 km/h onako u koloni vozila što mi je nekada bio omiljeni završetak vožnje a sada mi je i to napola preselo jer je i magistrala propala pa vožnja liči na rodeo

i to onaj na biku a ne na konju

možda čak i na nosorogu

tja

neuspešno neuspevanje

nisam uspeo da baš skroz ne uspem ali nisam uspeo ni da uspem, eto zašto sam hronično neuspešan.

ako sam to dobro sročio.

moram pitati chatGPT da mi sročava blogove.

možeš li mi napisati jedan nadahnut blog o neuspešnom treningu na bicikli?

našalost nemam dovoljno detalja da bih ti napisao takav blog, jer, pod jedan, bla bla.

taj se uvek izvuče.

baš sam naleteo na neki profil na instagramu gde neko deli kao bajagi savete.

pa sad tipa kada naiđeš na hupser a ti ustani na pedale i prešaltaj na malo teži prenos da ti se noge sporije okreću, i onda kad neko postavi potpitanje tačno vidiš da mu ovaj odgovara preko chatGPT-a jer nema šanse da bi iko onoliko pisao bespotrebno, brate čitava disertacija u odgovoru.

tako da u nedostatku nadahnute veštačkointeligentne sekretarice morao bih ja da pišem o neuspešnosti svoje nesuđene uspešnosti no već sam dovoljno napisao pa je dovoljno samo da dodam da sam umesto duže vožnje otišao na bajk 'n' hajk pri čemu nije ispalo ništa naročito ni od bajka ni od hajka pa sam se valjda samo dobro odmorio za sutra.

kao što sam se i juče odmarao za danas, pa ništa.

sitne neprijatnosti

nekad me prosto bude sramota što nisam nešto zapisao, nekad me bude sramota što nisam trenirao, a nekad zbog oba.

danas je škedulovan dan odmora (schedule, morao sam da guglam jer sam bio ubeđen da idu dva ll) a neću reći skedjulovan nego eto ovako malo amerikanštine po dalmatinski.

u nekoliko navrata sam hteo da skoknem biciklom do akumulacije no svaki put sam skratio jer je bilo prevruće a ja izletim s posla i ne bih da se vratim znojav a udarile vrućine i tako dalje.

i jutros mi padne na pamet ta ideja da se provozam do brane, to je na 15km od kuće, a na 12km je restoran gde uvek staju autobusi koji preko brda idu ka Drini.

onda šofer pije kafu a pola putnika izađe da se razgibava napolju, dok druga polovina putnika uporno sedi u busu kao da se plaše da će im pobeći ako samo malo promole nos.

i u tom restoranu prave jela za poneti, sarmice u jagnjećoj maramici i dve vrste gulaša.

pošto sam ono prvo već donosio, ovaj put je bio dogovor da probamo taj gulaš pa sam zapucao mtb-om sa rancem odlučan da ovaj put stignem i do akumulacije.

rikaverić izletić i nabavka dva u jedan.

priložiću sliku iz najdalje tačke putovanja.

prvi letnji trening

kažu da je Leto došlo juče u 16:57 što znači da sam jutros po prvi put trenirao "u leto"

mic po mic sam doskočio gubitku satnice pa sam uspeo da krenem već u 6 sati i nekoliko minuta

e sad

onaj prvi put kada sam priželjkivao da odem na krug od 70km pa otišao na 50, i drugi put kada sam priželjkivao 90 pa otišao na 60, to je bilo da kažem korisno

nisam ni u formi da mi PRIJA tri sata tempa

par sati ok, posle toga bi već prešlo u mučenje i stenjanje i proklinjanje zašto preterujem

e recimo danas, opet sam priželjkivao nekih 90 a čak možda i stotkicu no ispalo je 77km i OPET sam zadovoljan jer mi je ispalo taman

mogao sam još malo, nije da nisam

ali evo, ne bih stigao da sve popišem, stavim veš u mašinu, natenane se spremim za posao, pojedem unapred sledovanje marende i sve ono što ne mora da se uglavi između treninga i posla, ali je ipak poželjno

bilo je pomalo teško i spavanje jer je puno otoplilo pa sam se premestio u prizemlje

malo mi je mačka preko glave preskakala da bi izašla kroz prozor i vratila se nazad da krcka granule pa sam tako bio budan već od 4

eto recepta da kreneš na trening na vreme, nemoj ustati pola sata ranije nego dva sata unapred

čovek se uči dok je živ, tu izreku mora da su izmislili neki mnogo glupi koji ništa u životu nisu na vreme naučili

da se požalim

ovo je već počelo da se ponavlja

možda je to i normalno, ko bi ga znao

napravim plan iz dva dela

deo prvi, ustati rano, brzo doručkovati, i što pre izleteti biciklom na ulicu

deo drugi, napraviti neki doooobar krug kojim ću biti zadovoljan

e sad

kako to ispadne

rastegne se sve od ustajanja do izlaska sa pola sata na preko sat, i onda naravno više nemam mogućnosti za

...

deo drugi, jer mi ostane vremena samo za dve trećine zamišljene vožnje

doduše, i juče i danas mi je ovaj "ostatak od plana" iliti krnji plan bio sasvim dovoljan

zašto onda uopšte planiram odnosno maštam kako ću ovo i ono, ako sam sposoban za 2/3 toga, evo nisam pametan

želje naspram mogućnosti

no dobro, evo jutros 62km tu po valovitom terenu, do tamo i nazad, lepim asfaltom, nije bilo mnogo gužve, ni mnogo vetra, samo mnogo vlage ali to je već postalo normalno

gledam u sunce a naočari mi se magle i fascinira me taj spoj nespojivog

slabo sam i spavao, sat je rekao da ću se danas brzo umarati

baksužčina

da se pohvalim

žurim na posao u 10 pa evo u 9:40 koliko stignem da napišem

imam čitavih pet minuta

nečije malo nekome je mnogo

kao kad ti dva kilometra pred kraj maratona dovikuju AJMO JOŠ SAMO MALO naravno da ćeš reći "vaše malo nekome je mnogo" aludirajući na humanitarnu pomoć dinar za radišu dinar za slavišu

krenem ja na malo veći planinski krug ali shvatim da sam se previše odvikao od trkačke bicikle i da na mtb-u stalno vrtim neke sitne prenose pa mi je na trkačkoj sve nekako krupno

nikako noge da naprave krug

mučio se mučio se pa rekoh ništa od planine, sačekaće da se malo utreniram

jednostavno treba ta druga tehnika da "uđe" u noge

ne može preko noći

izašao sam na vrh ovog prvog venca brdašaca oko 500 nadmorske, tu sam imao prosek malo preko 23, spustio se u jedno selo i tu je bio 24, popeo se iz sela i sjurio se u ravnicu, tu je već bio 26, onda nežno nizvodno do magistrale, tu me prestigao neki kamion pun kamenja pa napravio toliki vetar da sam i 50m iza njega imao osećaj da letim i dok si reko keks izađe prosek na 28

zadnjih desetak km blago uzvodno ali nešto više saobraćaja pa opet, svako ko prestigne pomalo "povuče" i tako sam do kuće doterao prosek do čitavih 29.2 km/h što mi je bilo nezamislivo kada sam krenuo

sa takvim prosekom bih trebao da preletim preko planine bez problema jer ne možeš slabim nogama da ideš 29.2 od kuće do kuće sa sve semaforima raskrsnicama trt mrt sve to oduzima od čip tajma

a eto, osećaj je da mi treba još barem 20 vožnji na trkačkoj i to brdskih vožnji, da se naviknem na te drukčije prenose

i na poziciju na bicikli, skroz je sve drukčije, težište na drugom mestu, nizbrdo sam kočio kao neka baba, sve imam osećaj da ću izleteti, maltene ni kroz jednu krivinu nisam prošao brzo

tja

rođendan

kažem rođendan jer je devetnaesti pa nema veze što nisam napunio godinu, napunio sam mesec

ne znam ni zašto se kaže napunio, kao kad napuniš tanjir ili šolju valjda

ili veš mašinu

ili rezervoar, e ovo zadnje mi se dopada

danas je bio dan odmora jer sam znao da nisam u toj meri dorastao vožnji od 140km da bih sutra opet otišao na Trening, rekoh ajd da završavamo posliće po gradu, malo do lidla pa malo do groblja da još malo sredimo i tako u krug, valjalo je i pse okupati :-) 

jer je napokon došlo toplo vreme, ranijih godina smo ih uvek kupali početkom maja a sad evo dve trećine juna, užas

i posle podne još jedno vozikanje sim-tam u iščekivanju boljih dana i vremena

dve osamnaestice

gledam u čošak monitora i sad gore u onom malom čošku od čoškiča piše 18:45 što je trenutno doba dana a ispod u čoškiču ćoščića piše 18.6.2023, i sad gledam koja osamnaestica bolje zvuči, koja je 18-tica pobjednica

ova gornja će se promenit za 15 minuta a donja za 5 sati i 15 minuta, dakle očigledno je koja će prva napustiti teren bez borbe

danas je bio divan dan, divan dan

osunčan

napokon

i dužina, jer ja sam skitnica, daljine me vuku

zove juče drug kaže oćemo na vožnju rekoh oćemo

skupilo nas se šestoro, mada sam na susretanju prebrojao 7-8 najmanje

malo su me zeznuli u 7:52 kada sam pozvao da proverim da li je ostao taj termin polaska, reče čovek EVO SVI SMO TU ČEKAMO TE

da bi se ispostavilo da mi je to rekao sa bicikle, dva kilometra iza mene

i ja požurim, napunim samo jedan bidon a drugi utaknem prazan, rukavice u srednji džep rekoh navući ću ih kasnije, i ne stavim traku za puls

i stojim tako ispred robne kuće u centru, sa još troje, ostalih šestoro nema, i gledam u ono HR=00 polje i kontam koliko će to da me nervira narednih pola dana

e, ajte vi lagano, stići ću vas već nekako, odoh nazad kući da natakarim traku!

i kilometar nazad, kilometar opet do robne kuće, u dvorištu ostao nekih 5-6 minuta dok sam otključao pa se popeo na sprat pa stavio traku pa blać srać pomazio svakog kera jer su se svo troje obradovali kao da me nisu videli pola godine a ja otišao pre desetak minuta

i računam, dakle ovo je kao da su oni 4km ispred mene

kako stići, dakle dok oni pređu 20 ja moram 24, tačnije taj odnos prosečne brzine

ako ja držim 26 prosek (duva jak vetar i blago je uzvodno) neće oni ići brže od 22-23, i tačno tako je i bilo

kada sam ih stigao nakon 20km od grada, dalje je sve išlo po planu

gledao sam da češće zastajem, pa ih slikam, pa ih jurim, pa ih stignem i odmaknem, pa ih opet slikam, pa ostanem malo da blejim, pa ih opet pojurim, i na kraju je ispalo nakon 137km da sam imao 4-5 km/h veći prosek od svih ostalih

dakle isplatila se taktika, a i napravio sam bolji trening nego da sam se vukao kao kornjača celo vreme

ćorak čorak čvorak

i cvrči čvrči čvorak, na čepu črne smrče

ima druga izreka, to smo čuli od majstora molera

kada sebični dekica skonta da mu je došao poslednji čas, on izgovori molitvu "pređi smrče na unuče", gde smrče nema veze sa smrčom nego je neki nakaradni padež od smrt u muškom umesto ženskom rodu, taj smrt, pa onda pređi smrče

na unuče

jer što bi deda umro, ako ima mlađih kandidata jelte

elem idu dani komlovani pa i ja sa njima, samo ako nisu kolmovani

kako god se zvala frizura druga Tita, uvek pogrešim epitet taj

epiteta tog

bez pijeteta nužnog

nakon što sam obećao da ću trčati ipak naravno nisam trčao, nego sam odgodio activiti do popodne kada je bila u najavi malo slabija kiša

pa sam kreno po kiši

na vožnju

iz inata

i lepo ja vozio po kiši sve dok nisam izašo iz grada

i stala kiša

i malo manje mokar asfalt, pa još manje, i na 15km od grada skroz suv

SUH

i okrenem nazad i sve lepo, nebo belo, niski oblaci ali druželjubivi, i stigo nazad do grada i POGAĐATE ŠTA SE DOGODILO

počela kiša

i opet kroz grad po kiši, i tako je ispalo da sam prešao 30km bez kiše, i samo 2+2km po kiši, i nakon toga zaglavio na poslu poslednja tri sata

pauza iskorišćena na kockanje

sačuvaj me bože

barem sam pobedio, ajd

još pet i po pa Pola

naime sada je negde oko pola 7 ujutru i treba otići do pijace

što znači da imamo još pet i po sati do Podne

a u Podne je sredina 

NEEEEEEE

nije! 

lipanj ima 30 dana a ne 31 (bre!)

kakav previd

noćas u ponoć je bila polovina, sredina

auuu

dakle kasno je da popravim skor kilometara u prvoj polovini juna

što sam prešao, prešao sam

samo 639 kilometara

na biciklama, naravno, ne na nogama

a peške imam 55

47 trčanja i 8 pešačenja

jadno da jadnije ne može biti

najgori od najgorih meseci ikada

jutros ću na trčanje svakako

koga briga

opet do onih mačića kod stadiona pa dalje

nadam se

prošla dva puta sam okrenuo ranije, nije mi se išlo u brdo

danas sam se namerio na brdo pa bumo vidli

a i brevet u nedelju je otkazan

samo dva prijavljena

dakle ništa od moje ideje da odem na vožnju i negde ih sretnem usput

prošli put su bile desetine ljudi, baš je bilo super

a sutra je čuvena trka u Kuli

trčao par puta, ono dok sam bio brži

sada to nema smisla

mislim da nema šanse da trčim cenera brže od nekih 4'40'' po km

zašto bi se zbog toga putovalo tolike kilometre

naravno

ovo je bilo baš sporo

još jedna jutarnja vožnja

jučerašnje traktorisanje (mtb) me umorilo pa sam odmah na početku shvatio da će mi noge biti na pola koplja

no hajde, nekako sam prekotrljao 51km jer za više nisam imao ni vremena, a i da ste mi dali svo vreme ovog sveta opet bih se vratio posle par sati jer mi se više nije ni vozilo

stigao kući u pola 9, sa prvim kapljicama najavljene kišice

gledao sam na satu ono polje izlaska i zalaska sunca, zanimljivo je da narednih nekoliko dana imamo najraniji izlazak u 4h55, i da onda 3-4 dana pre najdužeg dana u godini jutarnji izlasci već počinju da se vraćaju na 4h56 dok večernji zalasci odlaze sve dalje unedogled

no taj juli će svakako biti zanimljiv ako bude topao, pa dobro i avgust naravno, sad kad sam uhvatio ovaj rani ritam a ujedno je i najprijatnije provozati se odmah ujutru

jedina mana jutarnjih treninga je što se završe već do 9 pa posle moraš da jedeš voće i piješ sokove i čajeve, a ne pivo

šmrc

ne možeš imati sve, kaže neka američka poslovica

ovo je bilo baš brzo

rano jutro pola pet svakog dana putuje moja Mileeena

tako je nekako išla pesma, a ja sam ustao u 5 sa namerom da krenem do pola 6 no naravno krenuo sam tek par minuta iza 6

pa sam shvatio da neću moći da napravim krug

naime uvek mi je bilo bljak da odem do vrha brda i nazad, nego sam preferirao da napravim levi ili desni krug, i tako prođem oba prilaska planini u jednoj turi

zanimljivije je naravno

no taj levi krak je teži jer ima više goredoliranja, a i nekoliko km je duži, a desni krak je monotoniji i prometniji istovremeno, ali zato i nešto kraći

čak sam išao i sporije nego pre nekoliko dana, do prvog prevoja 1h38 umesto 1h32

i onda sam gore na vidikovcu skontao da bi mi ceo krug produžio vožnju za možda čak i pola sata, pa sam se ipak vratio istim kraćim putem kojim sam se i popeo

opet, uvek je fora izaći na 1050m nadmorske

popodne ću samo neki kraći rikaverić rajdić a valja i do lidla skoknuti, nestalo u kući gorgonzole a i pogačice s čvarcima smo pojeli brže nego što sam očekivao

nije petak

ali jeste trinaesti, a od mene za sad samo 9km

a šta ću

juče kad sam bio odmoran uspeo sam samo 4 komada, a danas kad sam poželeo da ipak otrčim onaj nesuđeni krug od juče, cvrčak Milojka, noge trome i spore

da sam barem tresnuo duplu kafu ali cvrc Radojka moram sad na posao pa ne bih da rizikujem prolivčinu

kao da bi mi bilo prvi put ali ajd

od zanimljivosti imam samo da smo nahranili ona tri mačenceta ispod tribina stadiona a da sam neposredno zatim na ulici video udarenu (mrtvu) senicu (ptičicu manju od vrapca) i da sam onda napravio jedan mali krug od par kilometara i vratio se na isto mesto, pa sam onako u trku dograbio ptičicu sa ivice kolovoza i opet svratio kod mačića da im odnesem igračku

kao prava mama jelte

da ih naučim da love, da im prodrmusam instinkte

bilo je zabavno kako prvo nisu smeli da priđu a onda se jedno osmelilo i dograbilo ptičicu u zube, te se udaljilo sve jače režeći na ove ostale

ha ha ha plen je moj, upravo smo otkrili ko je vođa čopora

što je najzanimljivije to je bilo ono treće mače koje je najviše oklevalo da priđe i delovalo najplašljivije

što bi rekle babe, ispod Mire trista vire

zumbul na promaji

tako sam naime nazvao aktivnost na stravi koju nemam tojest na ovoj eksperimentalnoj stravi koja mi služi da skontam da li sam bivši ili ne-samo-bivši maratonac

nakon dana odmora sam planirao jedno lepo trčanje, omiljeni krug, no opet je sve krenulo naopačke...

 jer psu nismo uspeli da damo infuziju i onda sam se iznervirao i sve mi se poremetilo i otišao sam sa usisivačem da sređujem podrum da izlečim živce

nekad su žene ribale kupatilo da bi lečile živce a sada počupaju obrve na trougliće pa dođu kod mene da to popravljam

(da li sam dovoljno glasno prevrnuo očima?)

kad sam to sve završio dunulo mi je da bih mogao ipak malo da protrčim pa sam uzeo šuškavac koji je Lola upravo vratila iz ekspedicije hranjenja napuštenih mačića, da li ću biti mokar nakon kilometra ili od prvog metra i ne mora da bude neka bitna razlika

prvo sam mislio da trčim 7-8km pa sam se setio da dostavni put oko tržnog centra može da bude standardno dobra opcija jer nema puno baruština a saobraćaj je skoro pa nula, osim pešačkog na samom ulazu kuda treba zatvoriti krug

no nakon jednog kruga mi se to učinilo monotono, ČUJ UČINILO, pa sam otišao okolo kvarta i na kraju zaključio da je bolje otrčati nešto malo brže, pa makar kolicno, umesto tumarati naokolo i "skupljati kilometre"

kao da bih ionako mogao da skupim više od tih 7-8

na kraju mi je ispalo okruglo 4km, prvi km 4:44 i još tri km po 4:30 i eto lepog tempa

jeste da sam nekada mogao skoro minut brže ali koga briga, bitan je osećaj

imaš kornjaču kojoj se žuri i kornjaču koja svuda ide natenane, velika je to razlika rođaci moji

pomešao mesece

iako su lipe uveliko procvetale i mirišu onoliko koliko uspevaju kroz kišu, opet zaboravim da je lipanj pa sam umesto 11. jun upisao negde 11. maj, totalno mi je ovo maj ako je i maj

četrdeset drugi maj, to je pravi datum ovog juna 

mašala

prepodne je prošlo prebrzo, između kiše i kišice, trk na pijacu trk do lidla trk ovamo onamo, za užinu sam pojeo burekić s mesom, ništa lepše od burekića s mesom iz lidla

ni u jednoj pekari mu nije ni blizu, treba mi veza da mi lidlova pekara bude sponzorica

sve žene su rokerke samo je Šina hard roker, tako kaže pesma, dakle Šina je jedini roker među ženama, kudos za Šinu

zamišljam šinu od železničke pruge kako tandrče i jauče, nikad tu staru prugu nisam doživeo kao rok muziku, moram obratiti više pažnje

popodne sam otišao u ekspediciju pored reke da vidim kuda vode slepi putevi i da povežem u mislima jednu i drugu obalu

naime obilaznica oko grada ide nakoso, pa kada kreneš desnom obalom prvo ideš par kilometara i tek onda se poravnaš na mesto gde je uopšte moguće doći sa leve strane

tako da je sve izmešteno

i kad god dođem do reke, sa bilo koje strane, uvek očekujem da je prekoputa nešto dva kilometra bliže, ili dalje, zavisno da li gledam sleva ili zdesna

nadam se da sam se lepo odmorio od ona dva tempa na bicikli, razvalih se na trkačkoj pa se razvalih na mtb-u, biću jači za par godina dok ti treninzi "legnu"

samo se nadam da na brevet-u sledeće nedelje neće biti ovakvo vreme jer bi to usralo i brevet a i moj plan da im se pridružim na jednom delu staze

u planine

još jedno aktivno jutro no ovaj put sam poranio još više pa sam krenuo na vožnju u 06:45, to već postaje bolesno

malo sam zakačio gužve u gradu jer mnogi rade od 7 pa idu na posao, a čim sam malo odmakao od grada već se polako pojavio šleperski saobraćaj iz nekoliko obližnjih kamenoloma jer i oni očigledno rade od 7.

trebalo bi poći do pola 7 najkasnije odnosno što hrvati kažu šest i pol (sixth gender) i onda bih izbegao oba špica, i ovaj putnički u gradu i kamionski na magistralnim putevima.

al polako, lito (tek) ide mala pa ću se uhodati.

jutros sam se vratio mtb-u sa namerom da odem do jednog prevoja na 745m nadmorske na magistrali ka moru, i uspeo sam ali opet na lančić knapić.

imao sam fore da uđem u dvorište u 9:30 a ja sam upao u 9:26

poneo dva prazna bidona da natočim vode na nekom izvoru pa zbog žurbe nisam ni zastajao, pokušao da u povratku naberem šumske jagodice ali ih nije bilo tamo gde sam (zapamtio da sam) ih video, a još sam i zastajao i okretao biciklu naglavačke na parkingu da bih naštelovao imbusima čeljusti disk kočnica jer sam skontao da nešto češe.

naime juče sam oprao detaljno po prvi put nakon 3 godine ovaj novi veliki mtb, i menjao prednju na zadnju gumu da mi sada ova sa dubljim šarama opet dođe ispod dupeta

već tu je sve krenulo po zlu jer se ispostavilo da mi je licna od neke žičice kroz spoljašnju gumu ušla u unutrašnju ali je radila kao zaptivač i ništa nije ispuštalo, tek kada sam sve poskidao i naduvao - cvrc - izduvala se guma

srećom imam još tri one nalepnice/flekice iz lidla pa sam tako okrpio i evo drži odlično, bogu hvala

pored bušne gume, pomerenih kočnica, nestalih jagodica i promašenog izvora, pride sam na sredini spusta gde sam tražio te jagodine nešto stisnuo pa mi se završio fajl, te sam morao odatle da snimam drugi deo posebno

negde garant postoji program da se dva gpx ili tcx fajla spoje u jedan ali nemam vremena ni da guglam postoji li takav program a kamoli da se bakćem oko takvih tričarija

ovaj put 57km, oko 900m uspona sa milion serpentina, prosek 22.4 km/h, trčanja naravno nula

op op arriba arriba spidi gonzales

jutros sam imao knap knapić vremena za trening pa sam iskoristio sunčano jutro da odjurim na vožnju

ambicije su mi bile da odem na jedan malo veći krug, a pod tim malo veći sam mislio na 65km što je jedva knapić uglavljeno između doručka i posla

a posao pola sata pre posla jer smo nekog primili preko reda, što bi u školi rekli pretčas

hteo sam već poodavno da podmažem i očistim onu najbolju trkačku biciklu no nikako ne stižem pa opet sednem na ovu malo lošiju

nije to neka razlika, odnosno tu razliku sam uvek zvao "za pola zuba brža"

tu se misli na one zupčanike pozadi, recimo na kaseti koja ima 12-13-14-15-16-17-19-21-23 i recimo kada po ravnom vozim ovu lošiju, idem nekih 35 km/h na 53x17, onda mi na boljoj uz isti osećaj brzina bude 36 km/h tojest brzina kao da sam negde na sredini između 53x17 i 53x16, pa zato kažem da je za pola zuba (razlike u zupčanicima) brža tojest bolja

no nema veze, ukazaće se već valjda prilika i za to, mada su najavili još više od mesec dana kiša i pljuskova i monsuna

tja

na kraju sam opet bio zadovoljan, čak i ovim krugom od 53km jer sam uglavio nekih 30.6 prosek što je za petu-šestu vožnju u godini više nego pristojno

barem mi je bilo lepo vreme, retka su ova sunčana jutra koja ionako kratko traju, dok se istuširam i odem na posao već krenu oblaci i za sat vremena najkasnije počnu prve kapljice

koji proliv od godine rođaci moji

osmi šestog

osmi šestog gledao u leđa

da li ste primetili trend naslova kada skrolate vesti

ide otprilike ovako

- naslov

- podnaslov

- zaglavlje 

- tekst

a na primeru ovog bloga

- osmi šestog gledao u leđa

- valjevo: osmi šestog gledao u leđa

- (opis ispod fotografije) osmi šestog gledao u leđa

- danas je u valjevu osmi šestog gledao u leđa, kako kažu očevici osmi je šestog dugo gledao u leđa A ONDA MU JE URADIO OVO... (kliknite za više)

i onda se osećaš kao budala što si uopšte počeo da čitaš tu vest i brže-bolje odustaneš na vreme, nakon što je osmi šestog tek peti put pogledao u leđa

elem ja sam osmog šestog potrčao nešto malo, dok je Lola nosila hranu za neke mačiće koje sam spazio u tribinama stadiona

pa odatle još malo pa neka ubrzanjca pa polako kući

ništa specijalno

one bruksice su mi još uvek za pola broja veće čak i kada ih nosim na malo deblje čarape, moram u narodnoj radinosti kupiti one vunene pletene štrikane heklane kako god se to zvalo, da popunim prazan prostor

kilogrami silaze

silaznom putanjom

silaze

kilogrami

kako sam počeo, ispovedna proza

a ipak poetična

poezična

inspirisan samim sobom tojest jučerašnjim danom, krenem danas u repete

s tim da, kao neću mtb-om nego ću trkačkom

cestovnjakom

a na kraju ću i njega da izmerim

e sad

od tri cestovnjaka, ovaj je nekako najizdrndaniji, mada nije baš za otpad

ali nije ni da bih mogao da ga prodam, ovaj tip bicikle se prodaje ili se od njega prave skuplture za dvorište

niko se ne bi javio na oglas, da preformulišem

na kraju je ispao 10.6 kg sa pumpom garminom i mikro torbicom sa rezervnom gumom, a kada sam sve to poskidao misleći da ima pola kile, imalo je kilu

pa je ispalo 9.6 kg

a za razliku od juče, nije bilo mokro

pa sam umesto 25 prosek napravio 30.2 prosek

ako bih crop-ovao delove kroz grad i crveni talas, možda bi se namaklo oko 32, recimo

i posle toga sam uspeo još jedan đirić po brdu da napravim nekom krntijom od mtb-a, nekim bajkenštajnom, i tak

nisam trčo ovog meseca naročito, tri dana po 10km pa onda 4 dana ništa

dođe tako i šesti šestog

iliti u prevodu ko će koga ako ne svoj svoga

napao šesti šestog

šestić se ubo šestarom

a ja skočio opet na biciklu

u ranu zoru zoru zoru

tako ide starogradska

s tim da je taj u ranu zoru kad sviće dan išao kući sav nakresan, a ja sam pošao na trening sav nabrijan

rekoh IDEM PRE KIŠE

jer svakog dana padne kiša

i samo je pitanje ko će prvi

i krenem, u 7 ujutru, i šta se događa, PADA KIŠA

i ja po kiši vozio pola sata strpljivo čekao ko će prvi da se umori, i nećete verovati, STADE KIŠA

dalje po mokrom pa po vlažnom pa na kraju se gotovo po suvom vratih kući

traktorem

onim 29 inčerom sa kramponkama

dok sam bio na vožnji, a pre posla, Lola išla u lidl i ja je pozovem iz najdalje tačke sa vrlo važnim uputstvEm!

otvori letak onaj najnoviji i nađi vagu za merenje aerodromskog prtljaga

ŠTA ĆE NAM TO??? - opravdano mi suđenica uputi pitanje

pa da merimo bicikle, naravno

i dođem kući ja, došla i ona već, i zapnemo tu vagu i okačimo biciklu i pokaže 14.6 kg

taj moj traktorem kojim sam išao po kiši

okruglo kao dve bicikle kakve voze na turu i điru

dakle gurao sam za dvojicu

šesti šestog

eto logike

brzo brzo brzo

piši blogove unazad, unazadi se Blogoje, brzo brzo!
šta je bilo petog šestog, šta je bilo

seti se Blogoje brzo se seti!

lakše bi mi bilo da prvo pišem blog za danas pa tek onda za juče i predjuče, koje se glupavo zove prekjuče, prekojuče, preko jučeta

svašta

elem, nakon poduže vožnje u planine gde baš i ne beše da nema zime, trebalo je trčati
ne

trebalo se odmoriti

tojest trebalo je trčati pa kao odmaraš mišiće od bicikle

koji su skoro pa isti za trčanje

i tako sam trčao

tojest nisam, nego sam odmarao

bio je krvav dan na poslu, cedio bubuljice nekim tinejdžerkama, krv krv krv, svuda krv

i onda u pauzi posle odem biciklom lagano tamo pa nazad, rikaverić

ne moš svaki dan na everest

osim ako si šerpa a ja nisam šerpa, nisam ni poklopac

jer tamo nema zime (LAŽU!)

bogme ima zime

vetar malo odavlen malo odanlen, oblaka više sigurno no u ravnici

a šta ću u ravnici

pa i mogao sam, šta bi mi falilo

ali nešto me odvelo uzbrdo

i stigao sam do pola brda ili kako to već nazvati

ima ta jedna krivina iz koje se pruža pogled na ravnicu, nešto poput onoga kada kreneš sa mora ka olimpu pa dođeš do kraja asfalta, prvo ide onaj betonski uspon od 15% i odjednom pufff prašina, ali je barem pogled lep pa se isplati preći i tih pola kilometra

tu (tu danas, a ne tu jesenas ispod olimpa) sam skontao da je oblaka previše i nije uspon bio ono što bi bilo neugodno jer je čak bio i pretežno prateći vetar, nego bi problem bio 14km spust sa druge strane gde bi mi sigurno bilo previše "friško".

a iskreno pomalo mi je i muka od tih divčibara koje su se izgradile na način koji zovu "zlatiborizacija" a to je pretvaranje planine i prirode u betonske površine.

nije kriv kapital, pare mogu da se ulože na milion načina, nego je problem kako se to troši, problem je sebičnost

imam love hoću kuću na planini i onda nazidam nekakav zamak, rezidenciju, hacijendu, pa drugu odmah zbijeno pored itd itd

trebao je Grad da donese neku odluku da mogu da se prave samo kuće od drveta ili tako nešto, i da ne može da bude više od 4 kuće po hektaru i onda bi se svo zemljište raspoloživo za gradnju brzo popunilo, a ne bi bilo potrebe ni za ulicama

uostalom zabraniš ograđivanje i zabraniš asfaltiranje, izvolte zemljanim putem do vikendice, a ako su toliko razređene ne bi ni bilo potrebe za nekim silnim ulicama

i gotovo

a ne ovako

fuj

tako da mi nije žao što nisam stigao "do vrha", isto to imam i dole u gradu

frnjau

ispalo je da sam opet zaokružio desetku iliti cenera, ovaj put laganini.

za razliku od pređašnjih poduhvata i zahvata, jutros sam opet uzeo one patike od dva dinara jer računam da mi za laganini ne trebaju bolje, a bogme kad sam juče skontao koliko su dobre one saucony, rekoh nećeš ti to više obući sve do nekog maratona, a maraton ćeš trčati otprilike nikad i eto prilike da više nikada ne obujem najbolje patike jer ću ih čuvati za malo sutra.

sutra je najavljen lep i sunčan dan pa svakako neću ići na treking ligu kod Zrenjanina da trčim po suncu pored vode tojest jezerâ, jer sam iovako skapao tri jutra trčeći u 8 ujutru po sparini, moš misliti tek kako će biti uz toliku vodu kroz močvare, pa još u podne.

brrrrr, već se ježim od nadolazeće sunčanice iako će da drmne druge, a ne mene.

sledeći pak tamo vikend, u planu je biciklijada odnosno brevet sa opcijom 200+ i 100+km, ovo + je u prevodu "i još neki kilometar", pa sam merkao tu stazu od 100 jer ako napravim nekih 35km da dođem na mesto gde ću ih presresti, oni dotle imaju nešto malo manje, i do kraja s njima imam još 75-80 možda i još od tog grada gde je start/cilj imam 35 do kuće tako da bi mi izašlo oko 145km, ALI!

pak za idući vikend su mračne prognoze tako da ko zna šta će biti, u najgorem slučaju mogu otići da vidim kako kisnu i s njima pokoji kilometar da ih malo slikam pa da pobegnem nazad kući jer od vožnje u grupi po kiši nema gluplje varijante, em se sam prskaš em te drugi prskaju.

bumo vidli.

Drugi Šestog

šesti bi mogao biti Šestić a šta bi mogao biti drugi, bog bi ga znao

elem imao sam opet neke planove ali avaj tja

nema veze

hteo sam "nešto duže"

ne znam ni sâm zašto sam to hteo ali eto

i na kraju je ispalo stoput bolje

setio sam se neka dva segmenta na stravi tu odmah iznad grada, i zaletim se uz jedan, pa onako nestrpljivo odmah završim fajl i izvadim telefon da to prebacim sa sata i skontam da sam ga KOM-irao 

heh heh, smejem se jer znam koliko se neki ovde "lože" na te segmente i kako će im se u glavi podići pritisak kao u ekspres loncu kad im stigne onaj famozni mejl uh! oh! saša just stole your kom!

i onda se spustim u jednu rupu i iz te rupe takođe postoji neki opskurni segment koji sam naravno takođe ja napravio sa nekog od zastarelih nepostojećih profila pa mi zato nema ni tog starog rekorda nego stoje samo trojica mušketara

tu sam odmah skontao da je rekord smejurija i da se ne moram naročito ni truditi no obzirom koliko sam zapeo na prethodnom bogme mi pred kraj uopšte nije bilo prijatno, mada sam ga sa dosta velikom razlikom popravio

ali noge bogme na rezervi i to ne gori lampica nego trepće, to je bilo ono rezerva od rezerve

tu napravio na vrhu brda polukružni hajk od deset minuta da vidim u kakvom je stanju jedna prečica, pa strčao istim putem nazad, treći dan zaredom 10km total

uzeo sam one saucony jedne od tri nova para i bogme ove mi deluju najbolje, pa ću ih sačuvati za neko eventualno tempo trčanje ili jesenju trku ako do nje uopšte dođe(m)

sećam se onih motivacionih klipova gde bogate ljude pitaju šta bi promenili u životu i svi odreda kažu manje bih radio više bih se posvetio ovome onome trt mrt, a ja razmišljam koliko je ustvari dobar osećaj kad imaš dobre patike

NE JEDNE!

nego kad recimo kupuješ samo dobre patike

i u svakima možeš na trku i na maraton

a ja kupim jedne kao DOBRE i onda ih čuvam i trčim u nekim džnj celog života i onda dođe polumaraton i meni utrnu noge u tim najboljim specijalnim čuvanim

kakvo sranje

i uopšte motivacija je nikakva kad kreneš od kuće u papučama

kao ionako ću ići kilavo pa da uzmem najgore patike

naći ću na akciji neke od 30 evra uraaa

kao oni što kreću na maraton sa namerom da hodaju zadnjim 15km, tako i ja kupujem patike, sa namerom da ih nosim samo na hajk'n'run i naravno da mi život prođe u hajk'n'run a ne na treningu

eto

lepo je biti general, pa makar i posle bitke

general tople vode, tako me upišite u imenik

sjaši s Maje pa uzjaši June

ode Maja neslavno sa malo kilometara pretrčanih a dođe June mlado, potrčaću vrlo rado.

kao što i jesam, što se Juneta tiče UŠAO SAM U PUCANJ!

RADI CAPSLOCK!

jutros udarnički a za promenu nisam trčao od/do Lidla jer je Lola otišla u solo kupovinu, pa sam ja samo produžio dalje i napravio neki skroz deseti krug.

opet sam zaokružio na desetak kilometara, juče sam skratio koji metar a danas produžio sasvim slučajno pa eto.

prošla je tek polovina dana, ako bih ovako nastavio i 30 dana 60 polovina imao bih 600km do kraja meseca ali pošto više nisam maratonac nego đoger to se naravno neće desiti.

garmin mi šalje mejl da sam pretrčao maksimum za brooks asteria iako uopšte u njima ne trčim, valjda misli da ću još i to podešavati a ovamo sam jedva našao vremena za tuš i čaj i blog, di ćeš više.

pa na poso.

jutros sam uzeo one mizuno vawe ili wave nikad neću zapamtiti sky nešto jer su bele a imao sam nošene štreberske bele čarapice pa iako na patikama piše mizuno a na čarapama nike nisam tome pridavao pažnje, samo da sam složio boje, belu i belu tačnije.

prvih par kilometara su mi bile teške noge i umalo da odustanem, prosek 5'30'', sparina ludačka, zastao sam na jednom mostu posle 4.4km da se malo razgibavam i rashladim na vetriću, posle toga malo osetio da su mi se odvezale noge i do kraja mi se prosek spustio skroz do 5'07''/km iako sam dosta kružio po gradu i zastajao i pretrčavao i naglo skretao po svim mogućim osama.