dan republike

videh na kalendaru da je 29. pa krenuh da zakoljem svinju i istopim čvarke no u zadnji čas se setih da nije novembar pa je tako svinja ostala živa i evo čeka tur d frans koji će početi u subotu na Lolin rođendan, eh kad bih ja dobio tako lep poklon poput njih dve, mislim, svinji život a Loli le tour

jutros sam planirao jednu određenu vožnju i onda, dogodi se čudo, nešto mi često điboni otpeva taj stih, uglavnom nekako mi se nije išlo!

nemam pojma, muvao se po kući, pa uzeo usisivač, pa kad sam krenuo da se spremam na vožnju u zadnji čas, Lola reče da bi se ipak prošetala sa psima jer sam to predložio pre sat i po.

i tako odosmo u šetnju pored reke, pa na posao, pa se ispostavilo da je neko otkazao u zadnji čas i pojavio se prozor od sat i po

i skočim ja na biciklu koja nije pony iako je milijana gony i odjurim do prve varošice na zapadu, i nazad, za total od 62km što mi je često jedan od default treninga kada me mrzi da izmišljam neke nebulozne staze i trekove

naime to je pravac koji kombinuje ne-previše-saobraćaja sa ne-prezahtevnim terenom i sa skroz-ockej asfaltom i jedino što mu ne ide u prilog je što stanujem na suprotnom kraju grada pa moram sve moguće crvene talase zakačiti da bih se na tu stranu izvukao

no dobro, bitno je da sam krenuo

prvih pola sata sam bio jako neraspoložen, noge slabo sarađuju, usporim nisam zadovoljan jer mi opet nije lako, ubrzam nisam zadovoljan jer ništa naročito nisam ubrzao a noge me bolU

hteo sam da okrenem ranije pa se predomislio i rekoh idem gde sam krenuo pa makar crk'o rokenrol kad ga svako svira

i zaista, do okreta jedva 29.8 prosek i baš sam bio onako posran, no u povratku mi je ipak pomogao taj vetar koji me je kinjio u odlasku pa sam na kraju završio sa 31.5 što je solidno poboljšanje u odnosu na pre nekoliko nedelja

možda mi se popravilo i gvožđe, ko bi ga znao, a možda su tome pomogli i onoliki dani odmora iz prethodnog bloga

tja

pomislio bih da ulazim u formu ali neću se upecati