nakon dana odmora sam planirao jedno lepo trčanje, omiljeni krug, no opet je sve krenulo naopačke...
jer psu nismo uspeli da damo infuziju i onda sam se iznervirao i sve mi se poremetilo i otišao sam sa usisivačem da sređujem podrum da izlečim živce
nekad su žene ribale kupatilo da bi lečile živce a sada počupaju obrve na trougliće pa dođu kod mene da to popravljam
(da li sam dovoljno glasno prevrnuo očima?)
kad sam to sve završio dunulo mi je da bih mogao ipak malo da protrčim pa sam uzeo šuškavac koji je Lola upravo vratila iz ekspedicije hranjenja napuštenih mačića, da li ću biti mokar nakon kilometra ili od prvog metra i ne mora da bude neka bitna razlika
prvo sam mislio da trčim 7-8km pa sam se setio da dostavni put oko tržnog centra može da bude standardno dobra opcija jer nema puno baruština a saobraćaj je skoro pa nula, osim pešačkog na samom ulazu kuda treba zatvoriti krug
no nakon jednog kruga mi se to učinilo monotono, ČUJ UČINILO, pa sam otišao okolo kvarta i na kraju zaključio da je bolje otrčati nešto malo brže, pa makar kolicno, umesto tumarati naokolo i "skupljati kilometre"
kao da bih ionako mogao da skupim više od tih 7-8
na kraju mi je ispalo okruglo 4km, prvi km 4:44 i još tri km po 4:30 i eto lepog tempa
jeste da sam nekada mogao skoro minut brže ali koga briga, bitan je osećaj
imaš kornjaču kojoj se žuri i kornjaču koja svuda ide natenane, velika je to razlika rođaci moji
Nema komentara:
Objavi komentar