imam čitavih pet minuta
nečije malo nekome je mnogo
kao kad ti dva kilometra pred kraj maratona dovikuju AJMO JOŠ SAMO MALO naravno da ćeš reći "vaše malo nekome je mnogo" aludirajući na humanitarnu pomoć dinar za radišu dinar za slavišu
krenem ja na malo veći planinski krug ali shvatim da sam se previše odvikao od trkačke bicikle i da na mtb-u stalno vrtim neke sitne prenose pa mi je na trkačkoj sve nekako krupno
nikako noge da naprave krug
mučio se mučio se pa rekoh ništa od planine, sačekaće da se malo utreniram
jednostavno treba ta druga tehnika da "uđe" u noge
ne može preko noći
izašao sam na vrh ovog prvog venca brdašaca oko 500 nadmorske, tu sam imao prosek malo preko 23, spustio se u jedno selo i tu je bio 24, popeo se iz sela i sjurio se u ravnicu, tu je već bio 26, onda nežno nizvodno do magistrale, tu me prestigao neki kamion pun kamenja pa napravio toliki vetar da sam i 50m iza njega imao osećaj da letim i dok si reko keks izađe prosek na 28
zadnjih desetak km blago uzvodno ali nešto više saobraćaja pa opet, svako ko prestigne pomalo "povuče" i tako sam do kuće doterao prosek do čitavih 29.2 km/h što mi je bilo nezamislivo kada sam krenuo
sa takvim prosekom bih trebao da preletim preko planine bez problema jer ne možeš slabim nogama da ideš 29.2 od kuće do kuće sa sve semaforima raskrsnicama trt mrt sve to oduzima od čip tajma
a eto, osećaj je da mi treba još barem 20 vožnji na trkačkoj i to brdskih vožnji, da se naviknem na te drukčije prenose
i na poziciju na bicikli, skroz je sve drukčije, težište na drugom mestu, nizbrdo sam kočio kao neka baba, sve imam osećaj da ću izleteti, maltene ni kroz jednu krivinu nisam prošao brzo
tja
Nema komentara:
Objavi komentar