brdski bicveklizam i planinsko trčanje

jel nisam skoro imao takav naslov? 

ne volim da se ponavljam...

juče me na bicikli prolazi auto koji vuče prikolicu, koja je sva našarana slikama velikih posuda od lima i sa velikim natpisom Kazandžija Taj i Taj. gledam za njim i jedan od tih kazana na slici mi se učini kao kanta, i pomislim evo šta je taj čovek po zanimanju: KANTAutor. 

vozim dalje i smejem se sam sa sobom kao budala.

a danas vidim na Podravka tegli dvojezični naptis: Cikla - Cvekla. 

pa bi-cikla je hrvatska reč, uskliknuh! 

a naš prevod je BiCvekla?! 

otkud može u srpskom biti cikla, nema šanse? 

popodnevno trčanje je pak bilo "hladan tuš"...

za razliku od jučerašnje bicikle, ups, bicvekle, na kojoj me je oprao onaj pravi hladan tuš baš na najgorem mestu (spust sa brda) tako da sam se isprskao za medalju i smrzao za pehar (srećom da nisam još i pao, inače bih ušao u novčane nagrade), na tom treningu je bez obzira na zimske uslove sve išlo kao po loju a najprijatnije su me iznenadile noge koje su gazile po pedalama kao da je leto. dakle prijao im je prethodni dan i 2.5 sata na nogama (nepuna 2h trčanja i pola sata planinarenja uz poluokomito brdo)? zanimljivo...

dakle taj tuš. 
pa ništa, zamislio ja da ću danas ići nešto kraće, a moja trčanja su sva podeljena na brojki od 20-ak km, odnosno na trajanju od sat i po. sve ispod toga se računa u "nešto kraće" a sve preko je "nešto duže". to je sva filozofija. dobar plan treninga mora da podrazumeva varijacije pa tako izmenjujem kraće i duže koliko god mogu, osim ako ne odlučim da mi je suprotan pristup dramatično zanimljiviji.

i posle desetak minuta vidim ja da vreme prolazi, a kilometri ne baš. hmm? da sam juče trčao, pa hajde, no nakon bicikle (koliko god energična bila) sam obično odmorniji za trčanje od ovog kako sam se danas osećao. verovatno je kriva torta koje je previše ostalo pa smo jeli kao svinje da se ne baci, što je podrazumevalo tortu za doručak i tortu za užinu :-) ko ne crkne od loše hrane, crći će nešto kasnije na trčanju, a u ovoj kući čak i kučići vole da krckaju kukuruzne pahuljice (ekvivalent junk food-a za životinje):

plan sam ipak zadržao jer nisam prosto ni stigao da smislim nešto bolje, otrčao sam 4.5km po ravnjikavom terenu i nastavio jakim tempom uz ravnomerno brdo od 3.7km. svaki km je prošao 10-15'' sporije od zamišljenog ali bar nisam pokušavao "glavom kroz zid" tako da me nisu noge bolele koliko bi me bolele da sam pokušao da trčim navijen na određenu brzinu. još tu kad dodaš neočekivani led u svim zavučenim krivinama, dobiješ 19 minuta više nego teškog treninga, nakon čega mi je pola sata trčkaranja nizbrdo nazad kući baš prijalo.
 
plan (nad-Plan) je bio da sutra budem odmorniji nego danas, no sada više nisam ni u to siguran :-) no dobro, čak i na ovakvim nogama mogu da otrčim "nešto duže" (sećate se?) pa koliko potrajem. obzirom da sam ove godine otrčao već 3 predugačke dužine i na trčanjima savladao preko 2000m uspona, svako "prosečno" trčanje će biti dovoljno da ogladnim za nedeljni ručak i dekontaminaciju od sve ove prasetine. mislim da ćemo najverovatnije da ubacimo jednog lososa u solarijum, pardon, u pećnicu.

nikakav biCVEKLizam ne dolazi u obzir jer je najavljeno ledeno jutro i kišan nastavak dana (baš da vidim i to čudo...) a i Lola je u zadnjih 6 dana trčala 3x tako da je opet postala prava maratonka. bilo je to 8+7+7km, dovoljno da sutra i ona raspali "nešto duže" a videćemo šta je to Duže po njenom kriterijumu.