petak, 11. siječnja 2013.

peške

juče sam napravio izuzetak!
naime kad god i gde god idem na trčanje, ja uvek sve TRČIM.
jednostavno ne postoji toliko oštar put ili staza, 
uz (niz) koju bih MORAO da hodam.
ali, nakon onog "ludo brzog treninga" (trejdmark Božo Sušec) u sredu,
juče sam krenuo na trčkaranje sa posebnim planom.
otrčaću lagano uz/niz onih par strmih kamenjara kuda najčešće idem,
dalje ću uz reku Gradac da nastavim još par kilometara,
i onda ću da se uspenjem na Jerinin Grad, onako kao planinar.


to bi otprilike bilo posred ovog grebena, do najviše tačke tj one gore šume.
nisam se skroz šetkao nego sam pokušao da se pristojno brzo uspnem,
grabio sam rukama za drveće i puzio uz stene veće od mene,
najviše pazeći da se ne okliznem po mokrom kamenju ili zemlji/blatu.
ipak je najvažnije ne polomiti leđa u slobodnom padu od 200m.


otprilike ovako je to izgledalo na pola uspona, 
negde između 2 stenovita dela. mislim da bi mi spust bio 
puno teži, jer bih svo vreme imao pred očima ovu provaliju,
a ovako je ipak puno lakše, ako samo gledaš u zemlju ispod sebe!
evo ga još poslednji pogled sa vrha, 
i odavde sam nastavio da trčim nazad do kuće.


total sam ostao 2h30' na treningu/izletu, 
od čega sam tačno pola sata proveo u planinarenju i fotografisanju,
i uz dodatnih par kratkih pauza 
(dotezanje patika, neke druge fotografije, 
ceđenje znoja iz trake na glavi, i sl.)
računam da sam u trčanju proveo čistih 1h50.
e sad probaj bez Garmina da tačno izračunaš koliko je to kilometara...
pretpostavljam negde 18-19, jer kad odbijem ovo planinarenje
ostane činjenica da sam na ostatku trčanja imao puno više spusta nego uspona.

Nema komentara:

Objavi komentar