petak, 25. siječnja 2013.

Prva Pratilja

Skinuo sam onaj mega turbo džambo hiper spisak od 500 najboljih rock pesama prema mišljenju stručnog žirija časopisa KK (Kotrljajući Kamičak), to jest prekinuo mi se download nakon 484 pesme i ne pada mi na pamet da opet skidam celih 4GB zbog preostalih 16 stvarčica. Te pesme su ionako poslednje na listi i nijedna ne može ni primirisati polovini stvari od Skloništa, Azre, EKV-a, Pop Mašine, i desetak drugih koji nisu ni bili u kokurenciji za taj spisak. Jutros mi palo na pamet da pogledam čega tu sve ima, nakon mesec dana otkako sam to skinuo :-) Stisnem u Windows Exploreru da mi se doda kolona Length i poređam ih po dužini. Zanimljivo. Najdužu sam odmah obrisao i tako oslobodio 34MB prostora na disku, jebote to je ceo foto album sa jednog dužeg bici treninga. A sve je stalo u samo jednu stvar, The Sugarhill Gang - Rapper's Delight. Bljak. Ako je ta recitacija "muzika", onda je i "Ne daj se Ines". Ma daj, mislim, stvaaaarno? Druga po redu je The End od Doorsa, dobro to sam znao da je dugačko. Pa ide Desolation Row od Dylana, taj kad se raspiše zajebe i moje blogove, tako da me ništa ne čudi da je mogao da trabunja 11.5 minuta a da nije uzeo vazduha. Ne znam ništa o toj pesmi, njegove stvari moraš da slušaš tako da otvoriš u jednom prozoru tekst i da pažljivo pratiš priču kao neki roman, inače nema smisla. Čujem da prvo pominje Pepeljugu a zatim Romea, biće da je nešto pobrkao lončiće, ili sam ja nešto prečuo... Pa zatim ide Marquee Moon od Televisiona, iskreno to je moglo da stane i u duplo kraće od nepunih 11 minuta. Pa zatim sledi Free Bird, dobro to je klasika, mada u biti jako liči na Stairway to heaven koja je samo 4 pozicije iza, jer imaju taj sličan štos da prvo ide pola pesme lagano pa zatim pola pesme jako, nešto kao stavovi u klasičnoj muzici. U te 3 pozicije između se uglavio Princ sa Purple Rain, njega nisam nikad voleo ali ta pesma mi se svidela iz prve još dok sam gledao MTV, mada mi je spot bio pederski kao i svi njegovi spotovi uostalom. Iza njega je Who - Won't be fooled again za koju takođe nisam imao pojma da traje više od jedne obične rock pesme, i treća uglavljena je Kashmir koji mi je zbog onog uvrnutog rifa bez kraja i početka oduvek delovao kao da sam pustio kasetu kojoj traka ide u krug i u krug i opet u krug... Iza Stepenica za nebo ide Visions of Johanna od Boba Dylana za koju nisam siguran ni da sam je ikada pošteno čuo/primetio, verovatno mi se uvek prekotrlja unutar nekog albuma i prosto se ničim ne istakne. Nema tu ni melodije ni rifa ni ničega, kao da se švercuješ na teretnom vozu i pevaš sa krova jednog od vagona, a ono kotrljanje ispod računaš kao muzičku podlogu. Eto to je najdužih 10 stvari, od 500 najboljih pesama svih vremena. Zanimljivo je da je Suite: Judy Blue Eyes tek na 15-om mestu, a da se na 19-to uglavila Hey Jude, zahvaljujući onih par minuta beskonačnog vrištanja "Džude-Džude-Džude-Jea-Jea-Jea-Jea" na kraju. Tek zajebali su Leyla za jednu sekundu i potisnuli je na 20-to mesto. "Džud 19-ta, Lejla 20-ta", zvuči kao eliminacija na izboru za mis Donjeg Vakufa. Kad ti ovako započne dan, ni nastavak garant ne može da razočara...


Kao potvrdu da sam nepismen prilažem izgled ove stranice u trenutku kada stisnem na proveru pravopisa, sad bi me Učiteljica ubila da ovo vidi!

1 komentar:

  1. Kakav ludjak.Volim te kad pises,u svom tom ludilu :)

    OdgovoriIzbriši