utorak, 15. siječnja 2013.

Oblaci

Reče mi sinoć Lola da je deo Evrope zavejan no nisam joj nešto poverovao. Drukčije je kad vidiš u Dnevniku a drukčije je kad ti neko samo to napomene. Kad jutros, imam šta da vidim kod Andreja na blogu. Što bi klinci rekli "sneg do jaja". Jedne zime je ovde baš napadalo, i moglo je samo da se trči po ulicama. Trotoari su bili totalno zatrpani. No obzirom da su auti ionako mileli 15-20 km/h, nije bio nikakav problem uključiti se u saobraćaj, i bilo mi je baš zabavno da trčim ulicama kojima nisam nikada trčao. Mislim, ko normalan trči po ulicama??? Ali eto, kad se već ukazala prilika, obišao sam skoro ceo grad i usput ulovio puno zanimljivih scena, zatrpanih auta, ulaza u kuće, bilo je kao u bioskopu. 

Druge jedne godine, to je bilo 10-ak zima ranije, isto je tako napadalo preko kolena, i ja sam uzeo lopatu za sneg i otišao preko ulice u školsko dvorište, i za narednih par sati očistio kružnu betonsku stazu dužine 250m. Uradio sam to onako podosta široko, da se dvoje mogu prestići, jer smo to veče planirali trčanje. Jedini problem je bio što sam nakon nepuna dva sata čišćenja snega ujutru, popodne bio još uvek malo umoran i slab u leđima, tako da mi trčanje baš i nije prijalo. No staza je ostala... a da nije bila neiskorišćena potvrdili su žuti tragovi od psećeg pišanja gotovo celim obimom, jer su tu oazu raščišćenosti otkrili ljubitelji četvoronožaca iz celog kvarta, pa su tu dovodili pse da se igraju, a ovi su se svojski potrudili da taj novi "zid" (obod staze, od snega) koji se niodakle pojavio u dvorištu, obeleže svojim objavama i porukama. 

Ove godine nije nijednom napadalo baš toliko da se ne može trčati, pa sam čak napravio i eksperiment pokušavajući da kroz pedalj snega otrčim najbrže moguće jedan krug od 11km sa 80-ak metara uspona, i za to mi je trebalo u race-pace režimu čitavih 54', jako daleko od svetskog rekorda :-)

Uglavnom, uz odgovarajuću obuću može se trčati po svim podlogama (ako je predubok sneg onda KROZ sve podloge, i nadloge) a juče sam doživeo da se smrznem u najtoplijem Januarskom danu! Naime, to da li će nam biti toplo ili hladno, osim što zavisi od toga koliko smo odećom i obućom zaštićeni, naročito zavisi od toga koliko energije sami proizvodimo (a od toga veliki deo ode na zagrevanje). Obzirom da sam bio umoran i da sam se vukao na bicikli kao mrcina, ispalo je da su mi se smrzle šake na 10° kao da nisam ni imao rukavice (+12 mi je otprilike granica, preko toga mogu i bez rukavica) a imao sam neke jako kvalitetne biciklističke koje me obično zaštite i na +5. Kako postoje treninzi različite dužine, a kako Čovek može da se napregne obrnuto proporcionalno dužini aktivnosti, logično je da su najveće šanse da se smrznemo upravo na dužim trčanjima i vožnjama, a da ćemo kratak brz trening po pravilu završiti sa rumenim obraščićima i rukavicama u džepu.

Napolju je +6, nema novog snega u gradu mada je noćašnja kiša verovatno BILA SNEG na planinama, tako da se možda odlučim za još jednu vožnju danas, ako za to budem imao dovoljno vremena. Nekako bih radije još malo pauzirao od trčanja, u prve dve nedelje sam već natukao 46 sati aktivnog života pa se to pomalo oseća u ovih par najslabijih tačaka obzirom da je u tom zbiru trčanje u neuobičajeno visokom procentu...

Nema komentara:

Objavi komentar