ako niste primetili i shvatili na prvu loptu,
supper-man nije isto što i super-man,
i to bi bio čovek koji voli da večera :-)
ja pak ne volim da večeram, mada mi se često omakne ;-)
no danas sam odlučio da budem Supermen (piši kao što govoriš).
evo zašto.
ima taj krug od 15km koji prolazi iznad provalije u kojoj je Manastir Ćelije,
i koji povremeno otrčim u nekom Tempu, uglavnom.
obzirom da je profil tog kruga "dramatično histeričan",
(time hoću da kažem kako nije obično histeričan, nego auuuuu...)
taj Tempo po pravilu ispadne Nesuđeni Tempo, iliti Fartlek.
puls leti gore-dole, noge trče čas sporo čas brzo,
a napor varira od prividno odmarajućeg do prividno umirućeg :-)
prošle godine sam prvu polovinu tog kruga otrčao sa Mladenom Čižićem,
jednu od kraćih varijanti (on je rekao da trening duži od 1h "nema smisla")
a pre dve godine sam ga prošao sa cenjenim kolegom King Pong-om
(on je pak zahtevao "trening od 1h20-1h25" pa smo morali da ubacimo dodatak)
kao i sa Mačkoslavom s kojim sam pak otrčao sve off-road što se tu može naći,
a izbacili smo asfaltni deo "preko brda" jer nam je bio "na pogrešnoj strani".
btw često se pitam ko će mi biti sledeća žrtva na tom krugu,
ali mi se nešto slabo javljaju dobrovoljci :-)
e sad, ja bih tu da napravim neku analizu, ali ne mogu tako lako.
naime stari garmin fajlovi su mi zarobljeni u starom kompjuteru,
a pošto imam samo jedan monitor onda mi je "tlaka" da to sad premeštam...
samo da bih došao do par fajlova i podataka.
prosto mi je lakše da kupim novi monitor :-)
no i to će malo sačekati, nemam ni za kupovinu višak inspiracije.
ali zato imam podatak iz sveske, jer j.b.š sve komputere,
ako u svesku sve lepo ne zapišeš, nisi ništa uradio.
u te tri sveščice se napazi poslednjih 20-ak godina
(isuse zar sam toliko star???)
svih naših treninga, sa najosnovnijim podacima vreme-dužina-dojam.
i sveska kaže da sam tog martovskog popodneva,
par sati pre nego ćemo navaliti na Tamno Nikšićko,
cenjeni kolega i ja taj krug omlatili za 1h25'. šta to znači? ništa!
jer nisam to ni znao kada sam pošao na trčanje.
polazak je ionako bio neuobičajen jer sam sa Lolom truptao prvi kilometar,
i kad smo se razdvojili (ja na zapad, ona na istok)
to je već bilo 6 minuta na štoperici. dakle negde 1.5-2 minuta "viška".
nastavak treninga je išao uobičajeno,
uz oštre uspone mi se činilo da stojim u mestu,
a nizbrdo se nisam baš rastakao kao pinokiJo.
pa sam računao da neće biti neki personal best,
iako sam imao što bi u trčanje.rs rekli "pozitivan fidbek" :-)
znate onaj osećaj kada nakon što uspon sa oštrog preraste u blag,
kad vam se koraci sami produže, i prosto neočekivano ubrzavate.
poput dodavanja gasa u autu, kad vam se leđa zalepe za sedište :-)
e imao sam taj dobar osećaj, da noge onako lepo "vuku",
što je značajno iz drugog razloga - kao potvrda da su se odmorile od
prethodna dva dana, trčanja od 3h15' i bicikle od 3h na minus temperaturama.
dalje od toga nisam ništa znao, jer OVAJ krug nikada ne trčim u OVOM smeru,
ni sa OVIM dodatkom, kažem da se to dogodilo samo jednom,
eto jer je određeni kolega "naručio" brdski trening određene dužine.
i tako, ustrčao sam, pa strčao, pa ustrčao, pa strčao, pa...
malo se klizao jer sam uzeo IZRAZITO road patike sa "ćelavim" đonom
a ova varijanta podrazumeva zeznut spust po kamenjaru...
pokušavao da obračunam prolaske no nije mi baš išlo, rekoh,
i tek kad sam se dokopao onih asfalta pred kraj,
malo mi se to iskristalisalo, i rekoh, nije loše!!!
(i reče Sale "neka bude brzo", i, bi brzo!)
za poslednjih 4.5km sam ostavio 20 minuta no to je prošlo za 19,
iako sam mogao da to namažem i za 18. no nije mi se nigde žurilo.
total treninga je ispao 1h22, naspram onih 1h25 pre dve zime.
1h22 sa uračunatim onim prvim kilometrom od 6' sa Lolom.
i tako, zaključio sam da nisam loš.
jerbo, ovo danas je 'ladno moglo i za 1h20!
te godine (2011) sam već sledećeg vikenda (nakon tog treninga)
istrčao NS polumaraton za 1h20,
par meseci kasnije pobedio Helenu Javornik na trci 5km,
i istrčao jedan od svojih najlošijih Plitvičkih maratona, za 3h02'.
niko me nije terao da na 3 i 2 dana pred maraton otrčim 2 trke,
ali eto tako se dogodilo, i, nije mi žao! jednom se živi :-)
danas me je fasciniralo kako sam lako trčao, a tako brzo.
pre samo dva dana sam trčao jednu od najsporijih Dužina IKADA,
i kao i uvek kada nam se događa nešto krajnje sporo, krajnje loše,
pomislimo "bože, da li ću ikada opet potrčati onako brzo? ajoj?"
no naravno, to se dogodi, a često se dogodi i ODMAH ZATIM,
baš iz razloga jer nas je taj "prespori" trening odmorio.
pa eto. opet sam brz, lep, mlad i opasan.
još samo da vidimo dokle će trajati... :-)
Nema komentara:
Objavi komentar