gugl-o-manija

napali me neki guglaši sve u 16 pa sam morao da promenim naslove par starih postova jer mi džabe ti pogrešni hit-ovi kontaminiraju statistiku. jedan guglao "da li je pelinkovac muško ili žensko piće"!!! zezali ga u društvu kako pije "ženska pića" pa je u tišini i samoći svog kompjutera odlučio da potraži istinu na internetu. nisam baš siguran da je iz mog bloga dobio neki očekivani odgovor :-)

ili pazi ovo, napali bogomoljci da se informišu o stevanjdan-u, pa ih gugl opet prosledio meni, mislim stvarno je našao gde da ih pošalje. to je kao da ih je poslao u... ja sam mislio da svi stariji koji ga proslavljaju već treba nešto o tome da znaju, a deca imaju u školi opcionalno veronauku, i sad kome tu treba gugl nije mi jasno. osim eventualno ovakvima kao meni, koji to istražuju po naučnoj osnovi, e u tom slučaju su stigli na pravu adresu :-)

no da se to više ne bi ponavljalo ja sam promenio nazive postova pa se sad pojavljuju reči Pelinkowac i Stewanjdan, a moraću i ubuduće da primenim sličnu taktiku zavaravanja velikog brata...

"i neka bude Dužina"!!!!

juče je satnica izgledala ovako: 

11h22 start

14h21 cilj

14h40 obavljeno turbo brzo tuširanje i presvlačenje

14h50 upad kod rodbine na ručak u poslednjem pristojnom trenutku

(poziv je glasio "doći između 14h i 15h").

odmah sa starta sam imao u vidu taj krug od 36km, mahom afaltni osim par manjih egzibicija, no ništa naročito komplikovano. trčao sam ga ukupno 7-8 puta, išao ga u oba smera, nikada preko 3h, najčešće oko 2h50, a par puta oko 2h45 što je već bilo ono pravo mazanje, klasična Tempo-Dužina (prema mojim mogućnostima). 

krug je zanimljiv po tome što na svojih 36km ima ukupno uspona tačno koliko i Plitvički Maraton, dakle 630m, no to je malo zbijenije jer je Plitvički kao što znamo dugačak okruglo 43km. dakle na Plitvicama imaš prosečan nagib asfalta od 2.9%, a ovde je staza prosečno nagnuta 3.5%. to bi značilo da kada bi sve uspone i spustove okupili i izjednačili, staza bi izgledala tako kao da se 18km penjem ravnomernim blagim usponom od 3.5%, napravim okret na nadmorskoj 630m višoj od polazne tačke, i vratim se istih 18km blago nizbrdo. jedne zime sam dosta trčao na znatno oštrijim profilima i kad sam nakon toga na Plitvicama izjavio da mi se staza učinila skoro pa ravna, htedoše da me linčuju :-)

juče sam krenuo s Lolom pa smo se razdvojili posle 500-600m tako da nisam izgubio ni čitav minut, a usput sam imao samo jedan pravi pit-stop (pišanje, ceđenje trake na glavi iliti hedbend-a, od/vezivanje gajtana na helankama) i još nekoliko kratkih zastajanja - vraćao se da slikam mrtvu lisicu pored puta, zastajao da provrtim kukovima jer mi je sevala neka struja niz desnu ahilovu i na nizbrdicama mi je otkazivao/klecao skočni zglob pa se u par momenata zamalo spotaknuh.

tako da je ispalo otprilike 2h56' netto trčanja, bez vode i sa još jednim problemom. naime svaki trening možeš da oceniš tako što mu dodeliš Pluseve i Minuse, pa da svedeš saldo. ovaj put mi je osim tog problema sa živcima (a kad sam takav rođen, nervčik...) u dupetu, puno veći problem bila neprikladna odeća. računajući da ću trčati dugačko, pa samim tim relativno lagano, uzeo sam neki puniji duks od fleece-a i malo punije helanke, jer sam računao da mi po vetrovitom danu na +6 ipak treba neka pristojna zaštita. nikako nisam smeo da prehladim stomak i dobijem prolivčinu na 18km od kuće u najdaljoj tački ispod Divčibara (Bukovac je na samo par km od Krčmara), pa da zakasnim na ručak kod rođaka. 

no tih +6 je već na prvom brdu došlo do +8, +9 (po osećaju) a dok sam se vratio bilo je preko +11 (i po osećaju i po termometru). od silnog znoja su mi se pojavili ojedi na mestima gde mi gaće donjim rubom dodiruju kožu, a od bespotrebne polu-rol-kragne mi se zacrveneo vrat kao da me je neko tri sata besomučno davio bodljikavom žicom. to što sam raskopčao kragnu, svukao rajsferšlus do pola grudi, i razdrljio se kao kad se u rano jutro vraćam iz kafane, nije mi ništa pomoglo...

crni kolutovi oko očiju, nastali od dehidracije, nestali su posle prvog piva koje sam svukao još onako s vrata, a u transu sam zamalo zaboravio da to nije voda i u zadnji čas zaustavio flašu kojom sam pošao da se polijem po glavi. obzirom da sam zadnjih nekoliko km čak uspeo da kaoBajagi finiširam, uleteo sam u kuću dosta zagrejaniji nego što je uobičajeno za završetak neke truptave lagane over-dužine.

obzirom da je Lola trčala samo 10km i posle toga prepešačila još sat i po sa lovaćom kerušom, nije bila ni približno dehidrirana kao ja, što mi je odgovaralo jer koliko god puta su nam domaćini repetirali pivo ja sam popio moje + pola njenog i odmah se žalio da ona puno brzo pije pa ja ostanem žedan. tako se više nije ni otprilike znalo ko je koliko popio, no u svakom slučaju do mraka više nisam bio dehidriran.

sve u svemu preživeo sam, a naročito sam zadovoljan osećajem da sam nakon par godina opet otrčao Dužinu u nekom Tempo raspoloženju, a ne mrtvački lagano. takođe treba imati u vidu da mi je poslednji dan odmora bio 6-og januara, ako se onih 12km trekkinga po šumama i brdima mogu računati kao nešto zaista odmarajuće. kriterijumi su čudna stvar, u trenu polude.

nekad se govorilo: KNAP patike, STEŽE me kaiš na pantalonama, DAVI me rolka... pa smo imali VRUĆE pantalonice, TESNE helanke, BROJ MANJE gaće, a danas se za sve to kaže KOMPRESIONO :-)


Uske Pantalone
(video sa trčanja)