četvrtak, 3. siječnja 2013.

burek znoj i suze

Ovo nije raspoloženje, ni stanje, ovo je realnost.
Sada je noć. I tačka.
Sve ono što meni u ovom trenutku navodno "puno" znači,
vama neće značiti ama baš NIŠTA kada budete čitali,
ali meni je ovako nekako najzanimljivije.
Igram se sporednim stvarima, dajem im preteranu važnost.
Postavljam najtamnije plavu pozadinu, kao najmračniji suton,
i po njemu (njoj) pišem bledo žutim slovima.
To bi trebalo da asocira na večnu smenu dana i noći,
zamora i odmora, života i smrti.
Ja ne pišem, ja crtam po ekranu, da ne kažem papiru :-)
Sutra će biti novi dan.
Možda ne sunčan, ali će biti nov, i biće dan.
To mi je dovoljno.
To automatski znači da će se život resetovati,
da će sve krenuti iz neke nove tačke, 

a ne iz ove sadašnje, umorne.
Svako danas, meni je samo, sutrašnje Juče.
A Juče po definiciji ne zaslužuje puno više od zaborava.
Ko previše misli o Juče, taj zapostavlja Danas i gubi iz vida Sutra.
A Sutra, eh, Sutra, to je ono za šta živimo nakon što prođe Danas.
Svakog jutra treba osmisliti danas,
i svake večeri treba maštati o sutra.
Nikako se ne tešiti onim od Juče, nikako tražiti azil u prošlosti.
Prepustite prošlost, Prošlosti.
Nek ide do vraga, svojim putem u prah.
Svako Sutra nam pruža nove Stepenice ka nebu,
jer svaki dan je "Novi Vijugavi Put" 

(Everyday is a winding road).
Umoran sam, pa šta?
Mislio sam da sam odmorniji, no noge se nisu s tim složile.
Krenuo u daljinu, kao kad zaranjaš na dah.
Koliko daleko (duboko) odeš, 

isto toliko te čeka do povratka, do zraka, života.
Ako preduboko zaroniš, nećeš isplivati živ natrag.
Nakon 15km sam pomislio "a da odem još 3?".
Tada sam pomislio, nakon 18km, a da odem JOŠ 3, sve do 21?
Ma ne, rekoh, nisam siguran ni ovako kako ću se vratiti u komadu.
I bio sam pametan, ni prvi ni poslednji put.
Taman sam se vratio dovoljno živ, dovoljno upotrebljiv.
Svaki metar više bi bio previše, 

jer već i ovako sam imao bar pola sata previše.
I tako, teku bitke teku porazi.
Kad nije film, da heroj pobedi :-)
ALI!
Ne bi heroj bio Heroj kad bi uvek pobeđivao, 

onda bi to bio crtani film.
Malo vraćanja na zemlju nikome ne može da šteti.
Nije sve u skakutanju po oblacima.
Ima neke draži i u trnju, i u blatu, i kad su ti oči pune,
a ne znaš da li te peku suze ili znoj.
Sve je to za ljude.

Nema komentara:

Objavi komentar