Ovo danas je bilo kao... jel znate šta?
Ovo je bilo kao kad te društvo pozove u bioskop,
a ti kažeš - ne mogu, spava mi se. Sutra me čeka težak dan.
I legneš, i u sred noći skočiš kao gromom pogođen!
Shvatiš da si sanjao nešto tako ludo,
da mu nijedan bioskop ne može ni primirisati.
Zatim ostaneš pola noći budan, razmišljajući o tome.
Kako je mogao čitav film od dva sata,
da se nabije u pola minuta sna?
Ali... treba ipak srediti utiske.
Ne baškari se baš svakog dana
na podijumu pored Sretena Ninkovića :-)
Idem sad da ateriram u fotelju i da blejim u TV,
a blog o tom Time-Space će malo da sačeka.
Nema komentara:
Objavi komentar