izgleda da je najprovereniji recept za pisanje bloga da odmah ujutru, dok još imaš vremena da sedneš za kompjuter koji minut, napišeš unapred šta ćeš raditi u toku dana, i da si miran do mraka. slučajno ako kreneš da čekaš neki pravi trenutak da sedneš ko čovek i da se malo odmoriš, mućak.
juče sam se teško razočarao u život kad sam shvatio da mi je pred kraj pretposlednjeg treninga ova aplikacija za praćenje treninga iz čista mira dodala uzbrdicu od +25m nadmorske visine na mestu gde se put popne možda samo par metara u vis (u ovom slučaju mi se više sviđa napisano razdvojeno). tako ispadne da nisam napravio čak ni onih jadnih 490m uspona nego 20-ak manje.
dovoljno je da GPS očita da se nalaziš samo desetak metara desno od puta, pa ako trčiš uz neko strmo brdo on zaključi da sam ja tako kao srna skoknuo u šumu i vratio se nazad na asfalt. mislim, kad već ima učitane mape, mogao bi malo i mozak da uključi a ne da veruje isključivo svojim očima.
zbog obima ovog novo-iskrslog posla u dvorištu, čisto sumnjam da ću danas imati dovoljno slobodnog vremena da se vozikam pony-kom izvan grada pa da trčkaram po nekim malo udaljenijim puteljcima, nego ću morati kao ovi uspešni biznismeni da napravim neki "bang for the buck" što kraći a što efikasniji trening. od svih mogućnosti mi se čini da bi mi se dan pauze najbolje uklopio u tu ideju :-)
Nema komentara:
Objavi komentar