star ud i ja

evo ovaj neki program mi predviđa polumaraton ispod 2h, ako ovako nastavim da treniram :-)
nego radi se o ovome: došlo je do velike promene u mom malom životu. što je logično, jer što je život "manji", promene mu deluju veće. naime primetio sam da se ista stvar stalno ponavlja, a i to zvuči logično jer kako će se razne stvari ponavljati? mnogo sam pametan jutros, ovo je loš znak. 

kad god kupim novi komplet patika, a to kod mene ide tako na šleper, kad me uvati panika da "su mi sve patike dotrajale" onda u mesec dva nakupujem 4-5-6 pari i "obezbedim se", onda logično počnem da ih nosim, iz dva razloga.

1) da vidim da li sam uopšte kupio idealnu veličinu ili sam se kao i obično zeznuo za pola broja gore ili dole, da vidim da li su tako udobne kao što su izgledale u radnji, da im nađem pravu namenu, da li ću ih čuvati za trke, za dužine, za tempo trčanja, za nešto bezveze (bljuzga, blato) ako ukapiram da su sranje 

2) da ih malo razgazim, da se iole uhodaju, pa ako krenem negde duže da mi se ne pojavi neki neočekivani problem

i šta se događa: te patike uvek nekako budu na vrhu, na dohvat ruke, i počnem uglavnom njih da uzimam onako s reda. one najstarije su negde zatrpane gomilama kutija, a one što sam ih do juče nosio, tu su negde ni tamo ni ovamo. 

tako umesto 15, 20, 25, dođeš do 30 pari patika koje su sve u stanju "ne moraju da se bace, može da se iz njih izvuče još par stotina kilometara". i kuća ti se pretvori u otpad nekih polu-polovnih patika.

e početkom avgusta mi je prekipelo. povadio sam sve one Najstarije od kojih neke imaju i desetak godina, poput ovih crvenih Skylon-ki koje sam kupio pred Beogradski 2005 kad sam prvi put (nakon godinu i po trčanja) pretrčao maraton za manje od 3 sata. 

negde kad su imale 1700km u sebi i još uvek izgledale dobrodržeće, prosto sam ih zaboravio. kao, za još par dužina po kiši, eto. "počele" su da se razlepljuju, "počela" su da se formiraju ona istanjenja na platnu tamo gde je najšire stopalo iznad malog prsta, "počeli" su đonovi da popuštaju i da se odlepljuju po ćoškovima ona gumena ojačanja, ali sve je to "tek počelo" i nikako da se dogodi. a godine prolaze. a kroz stepenište ne može da se prolazi od gomiletine kutija na sve strane, kao da smo stonoge!

pored njih sam iskopao još desetak (???) patika u sličnom stanju, i rešio da ZABORAVIM sve ove nove, novije, još novije, najnovije, dok definitivno ne pobacam sav ovaj stari krš. ne znam koliko će se videti sa ove sličice, morao sam da sabijem da bi stao ceo spisak ali ipak nije stao :-)

sada se na trčanjima osećam kao da je neko uključio Vremeplov na trojku. trojka je najviši stepen za ringle, na to sam mislio. prisećam se tako svih tih silnih trka i treninga koje sam trčao u ovim obućama (hehe) i čekam da li će se pre isporaspadati patike, ili ja u pokušaju da odjednom uništim desetak pari patika "koje se sve još uvek drže i nisu baš baš za bacanje" :-)