tačne prolaske tog astrološkog voza preko naših teritorija:
Aug 23, 6:37 AM, Sun enters Virgo
Time given Eastern Time (ET)
(onda izguglam konverziju ET u GMT i u CET, i dobijem prevod)
Aug 23, 12:37, Sunce ulazi u Devicu
eto ti ga sad, dok si trepnuo, prođe Lav!
imamo još samo 2 dana fore za svađu :-D
hteo sam da pišem o patikama,
no još je rano i ne moram sve odjednom.
kako koje budem sahranjivao, ja ću im posvetiti po blog.
a i ove od juče, i ove od danas, još uvek se drže.
zbog pljuskova su naravno oba para završila u veš mašini...
(kad čuješ u kakvim su sve ratovima bile,
moje patike ispadnu ko jedna mala Legija Stranaca)
neposredno posle trčanja (čitaj čim sam se ocedio) sročih tvit
"6 cigančića igraju basket i šljapkaju na kiši
deluju i pametniji i srećniji od belačke konkurencije
zabarikadirane u sobama pred ekrančićima"
u redu Milko Canić,
trebalo je ili 6-oro, ili 6 cigančića igra basket i šljapka
no taj tviter ti je večita borba da uguziš misao u 140 slova
pa nakon brisanja i pisanja često ostane svašta.
a ovako je to bilo.
trčim i uglavnom gledam ispred sebe da ne upadnem u neku baru, jer na tom putu ih ima veličine omanjeg bazenčića. primetim iza neke žice klince kako se igraju, lopta im odskakuće u stranu i svi zastanu i naravno gledaju u mene. ja trčim i ne javljam se prvi, svejedno mi je. tek jedan diže ruku i viče Zdravo Trkač! ja viknem Zdravo, tek utom se umešava drugi - odakle trčiš? ja mu odgovorim - dole iz Brankovine, i nacrtam rukom u vazduhu krug kao da sam otišao putem ka Šapcu a vraćam se ovim sporednim puteljcima po brdu. momentalno me upita, sa pogledom u kojem je 70% radoznalosti, 20% čuđenja, i možda 10% divljenja - bez stajanja??? ja se nasmejah i odviknuh - bez stajanja!!! još je nešto viknuo ali sam već bio daleko i nisam čuo.
kasnije sam razmišljao o njima.
bilo ih je u svakom razredu po 5-6-oro, i uvek su bili najgori đaci.
em malo lenji, em uz to siromašni i bez knjiga, em sa 10 god. već zaposleni.
pa smo zbog tih jedinica i dvojki uvek mislili da su najgluplji.
a što jes jes, bili su i nevaspitani.
jednom je učiteljica jednog pitala zašto je zakasnio,
on kaže da je bio sa drugovima na školskom igralištu.
pa šta ste radili, pita ona, a on jadan, iskreno i poluglasom - zajebavali se...
ŠTA STE RADILI?????
a ceo razred tiho - auuuuuu... :-)
nisi mogao ni pred drugaricama tako da se izražavaš,
a kamoli pred roditeljima ili učiteljicom?
sada pak gledam ovog s kojim sam "popričao",
i odjednom se sve nekako okrenulo naopačke.
od gradske dece njegovog uzrasta, jedva pola će te pogledati tako pametno.
razmeniti par reči sa razumevanjem.
ona druga polovina ako te i pogleda, to je znatno "tuplje".
to što po ceo dan gledaju u "pametne telefone" i tablet-e,
očigledno ne deluje na očekivani način da će od toga postati pametniji.
nauče onoliko engleskog koliko zaborave maternjeg, i to je sve.
ili samo pogledaju kakve patike/biciklu imaš,
a tebe ni ne primete, kao da si lutka u izlogu Varteksa.
ovi cigančići pak, igraju prâvu košarku.
i laktaju se dok osvajaju prâve poene.
i umesto džojstika (za koje hvala bogu nisu ni čuli) koriste ruke.
i između poena se prepiru ko će da ode po loptu.
i usput proćaskaju sa maratoncem koji im deluje blizak
jer za njega kao ni za njih kiša nije nikakva prepreka za život.
verovatno nemaju pojma koliko su srećniji,
upravo zato što voze bicikle bez pedala, a ne motorčiće na akumulator.
što za igru koriste zdrave i jake, pokisle ruke i noge,
a ne invalidska pomagala tipa džojstik ili trotinet na baterije.
Nema komentara:
Objavi komentar