novo

nakon ona dva dana sa po dva brda, trećeg dana sam se raspao kao bivša jugoslavija. krenuo sam na jedno preterano zahtevno trčanje, čak i po mojim kriterijumima, i iako sam odmah na startu video da sam umoran, nastavio sam prema tom labavom planu u željenom pravcu. nakon nekoliko kilometara trčanja kroz korito presušene reke i lomatanja po kamenju, promenio sam plan i okrenuo polukružno nazad kući. umesto planiranih dva i po sata sve skupa sam trčao oko sat i po valjda, i par kilometara jedinog i glavnog uspona sam lagano otpešačio kroz hladovinu.

zanimljivo je da su mi inače proseci na teškim stazama bili oko 6'/km a da je ovde ispalo 6'39''/km, a rekao bi čovek da ako uzbrdo pešačiš a ostatak trčiš, da će to da bude puuuuno sporije. kad ono maltene jedno isto. dobro ne baš, ali...

eh da i ovde sam se zeznuo jer sam prekasno shvatio da ovo kuda sam otišao nije najkraći put. trebao sam kuda pokazuje plava strelica, no taj kilometar uspona mi je delovao predugačak pa sam umesto toga dobio još par kilometara gratis. kad sam došao kući i stao na vagu, sa sve dresom i šorcem je pokazala 64.9kg što je skoro 2kg od najmanje težine koju sam video ove godine. dakle bio sam teže dehidriran već na početku treninga, a sat i po trčanja na +32 nije ništa pomoglo, kući sam došao skroz malaksao i iscrpljen. 

u međuvremenu je stigla nova igračka, tako da ću taman kad sam se navikao na Strava aplikaciju u telefonu morati da se prešaltavam na Garmin, a i na Stravu sam se prešaltao kad sam se tek bio navikao na Polar. lud i zbunjen.