običavali smo da nedeljom odemo na dužu i ne preterano jaku vožnju, no za to su mi "potrebna" leđa. u ovakvom stanju možda još i mogu da izdrže neko kraće trčanje, ali biciklu nikako :-/
oprema za rad uključuje Mizuno Wave Rider 12 koje su odslužile svoje što se tiče trčanja (imaju i pobedu na Pešterskom Maratonu) i sad su prešle u ekipu Građevinar. AKO se od prašine uopšte raspoznaju patike.
još uvek sam neodlučan da li da budem zadovoljan jer sam u tri dana mešanja maltera i borbe s brusilicom bušilicom i ostalim vešticama ipak uspeo da ubacim jedno kakvo-takvo trčanje, ili treba da kukam što sam u ta tri dana otišao na samo jedno trčanje.
to je ta staza na kojoj sam otprilike dokusurio stare Nike Zoom Kyotee, koje nikada ni kod koga drugog nisam video iako sam ih kupio u srbiji. 600km je ipak prekratak život za patike tako da ipak, koliko god lepo izgledale, ne mogu da kažem da su mi se isplatile...
celo to trčanje sa 650m uspona i isto toliko spusta je bilo u fazonu "dok se još uvek krećem, dobro je" pa sam prema tako labavom kriterijumu ispunio cilj. zbog ovakvih pogleda se naravno isplatilo svako mučenje, a nakon onoliko fizikalisanja nisam ni očekivao da ću se baš nauživati trčeći po brdima.
imam jedan plan za jesenas, a to je da levom stranom (gledano iz Grada) a u stvari desnom obalom reke Gradac prođem SVIM puteljcima koji se penju i silaze iz ovih selâ načučurenih na vrhu klisure.
nema šanse da to sad stignem da ucrtavam ilustracije radi, kad otrčim videćete :-)
dalje, s tom kišom i pljuskovima sam u dvojakom odnosu. kad sam na trkačkoj bicikli, onda smo "na vi", a kad sam na trčanju ili na MTB-u, onda smo na ti. trčanje naravno ne moram da objašnjavam, kiša i pljuskovi često doprinesu na zanimljivosti, opereš se očas posla, ništa ne može da ti se desi. na MTB imam blatobrane pa kad najave pljuskove ja uvek krenem nekim putem koji nije puno prometan, a poželjno je i da je negde uzbrdo iz 2 razloga: lakše i brže je vratiti se kući kad pripuca s neba, i s brda je bolji pregled na kretanje oblaka.
trkačkom se pak uglavnom ide po boljim putevima, ređe u cikloturizam a češće na "pravi trening" i kad te pokosi neka oluja na 40km od kuće uopšte nije zanimljivo voziti biciklu dok ti osim kiše isto toliko vode prska s prednjeg točka po nosu i sa zadnjeg po leđima, i dok razmišljaš koji će sledeći auto iz kolone da te kokne jer se često pribiju jedan iza drugog i ne daju žmigavce kad pretiču bicikliste pa te svi primete u poslednji čas, ako te zbog "kvaliteta" stakla i brisača ovi sa starijim autima uopšte i primete.
obzirom da su i za danas najavljeni pljuskovi, meni to uglavnom već unapred odredi dan što se tiče treninga. prepodne je bilo rezervisano za pijacu i neke druge poslove, ipak nismo profiji pa da smo mogli sabajle prvo na trening pa tek onda sve ostalo.
koliko vidim prva polovina sledeće nedelje je najavljena sunčana a ne pretopla pa bih voleo da tu udenem (već prema Poslu) još jednu od onih kombinacijom da odem biciklom do pod brda, pa da gore otrčim neki strmoglav krug. Lola se u načelu složila s idejom da kupimo neki skuterčić za slične potrebe jer bih tako (u odnosu na biciklu pony) ujedno i uštedeo na vremenu kad ne trčim od-do kuće nego iz nekog drugog mesta tu u okolini, no od ideje do realizacije može da protekne puno vremena jer to nije stvar koju samo tako kupiš na trafici.
taman sam mislio da imam plan kad Lola reče ajmo negde biciklama i ode moja logika nizvodno kao brod od papira.
Nema komentara:
Objavi komentar