ne, nije meni zapelo da se nakon 19km trčanja vozam ponikom, nego sam video neko štene pored jednog kontejnera, i krenuo da ga pronađem. ali usput, život piše romane...
A NEMAM NI RUKAVICE!!!! (to je onaj rekvizit koji Rekreativčosi obavezno nabave, čak pre Bicikle, misleći da će se po tome svrstati u profesionalce)
jao mama vidi moje patike još uvek vise na kablu :-)
ugledavam jednog od dotičnih, on osim što ima pet puta skuplju biciklu, ima i rukavice. verovatno je zbog toga odabrao najsvežije presvučen asfalt, da mu ta glatkoća podloge ne iritira dlanove, ljubi ih majka.
ladno je prošao na crveno.
ostajem u koloni, računam, ovo ti je sinko hendikep start. može crveno da traje i sat vremena ali ja ću te kad-tad stići.
šta sam rekao?
nisam pošteno zavrteo ni dva minuta svoj bicikl Pony (što ga Milijana gony), a već mi se njegova guza približila i uvećala kao da je gledam kroz lupu.
nisam pošteno zavrteo ni dva minuta svoj bicikl Pony (što ga Milijana gony), a već mi se njegova guza približila i uvećala kao da je gledam kroz lupu.
nećete verovati ali prešaltao je brzinu, i dodao gas. ja mislim da su to neki demoni koji ga iznutra teraju da vozi sve brže. ako već moramo u detalje, mislim da se demoni zovu ćevapi, a da se motivacija zove aaaajooojjjjj pojeo sam ih previše, koliko kilometara je potrebno da ih izbacim napolje?????
razmišljam o njemu, dok on sigurno NE razmišlja o meni, obzirom da nosi slušalice i ne čuje drndanje moje ponike na samo desetak metara iza. ja naravno imam samo jednu brzinu, ali mi je dovoljna.
što reče ona stara tamburaška
" jer nije sretan ko puno ima,
sretan je onaj ko malo treba."
što reče ona stara tamburaška
" jer nije sretan ko puno ima,
sretan je onaj ko malo treba."
taman sam kontao da ga stignem i pokušam da ga navučem na ovaj "moj" krug koji se vraća drugom stranom reke, kad u samo par sekundi, dogodi se preokret. on prikoči, okrenu polukružno, i parkira se ispred neke kafane!!!!
ja naivan mislio on je krenuo DA SE VOZI (jer zaboga tome služe bicikle) kad ono, on je samo mislio kako da se dokopa kafane, piva, ili dva, ili tri, i malo pečenja, ili malo više pečenja, i da se nekako dokotrlja nazad kući...
ništa, ja napravio ceo krug, uvatio ono kuče, evo Lola ga upravo hrani u podrumu, a sutra ćemo da ga ekspedujemo u onaj privatni azil među njemu srodne duše.
Nema komentara:
Objavi komentar