23 kolovoza 2015

znači Nedelja

dragi Dnevniče

noćas sam jako loše spavao

bio sam budan od 02-04, curio mi je nos i kijao sam
kad sam već planirao da ustanem i da se ne vraćam u krevet,
popio sam tabletu protiv alergije i zaspao kao zaklan skroz do 07

nakon šetnje sa Glišom (ženka, balkanac) do pijace,
i nakon poduže šetnje sa Ringom i Mačkom (dva muška kera)
već je bilo prekasno što se tiče sitosti, da se ode na trening.

pa smo ubacili jednu užinicu.
odatle je nadalje pao dogovor.
zbog tih problemčića u kolenu, Lola će biciklom, a ja ću trčeći.
idemo prvo gore navr brda da pronađemo one mačiće,
zatim da produžimo do prevoja na 15-om kilometru,
pa da se odatle ja nekuda spustim na reku Gradac i dotrčim kući,
a da se Lola vrati istim putem i pokupi mačiće, i odnese ih u grad.

no našli smo samo jedno mače.
sad da li je to dobra ili loša vest, nemam pojma, drugog nigde nije bilo.
najlepše je verovati da ga je neko uzeo/odneo.

ostatak plana je išao po redu:
zajedno do vrha, par fotki planina,

i ja odoh da strčim na Gradac.

cik-cak po kamenjarima, dotle su mi se noge već "razvezale"
jer sam krenuo poprilično drvenkast i ukrućen,
i sve što bih inače trčao po 5', danas je išlo po 5'20''.

reka Gradac se, da najprostije objasnim, sastoji od tri reke.
prva je Zabava, ona ide kroz planine.
kad siđe na 400m nadmorske, zove se Suvaja. 

ona uglavnom ide ispod zemlje (ponornica) preko leta,
eventualno ako su kiše onda jedan deo curka po površini.
treći deo se zove Gradac, to je zadnjih 10-ak km pred Valjevo.

iako se vrelo gde izlazi ispod zemlje na površinu zove "izvor Gra'ca"
ja lično tu nikada nisam pio vodu jer mi to nije nikakav izvor,
jednostavno se tok vraća na površinu.
a samo nekoliko km uzvodno tuda hodaju, seru i pišaju, krave,
i vrlo sam skeptičan prema ideji
da to može da se profiltrira u samo par kilometara toka.

nego o ovome se radi. 
ovaj moj puteljak/kamenjar silazi na Suvaju, 
na kilometar ispred pomenutog "izvora".
kad me šlog nije strefio, kad sam čuo huk vode.
Suvaja nije bila suva!!!
no šok sam obrisao kao muvu sa vetrobrana.

nisam se ni trenutak dvoumio ni predomišljao se.
pretrčao sam 5-6 puta sa jedne obale na drugu, kuda vodi put,
jer je zbog litica uz obalu nemoguće pratiti samo jednu stranu.

zanimljivo je da je voda bila mlaka i da po stopalima uopšte nije postojao neki osećaj jao pokvasio sam se jao prehladiću se jao umreću. naprotiv, bilo je više prijatno nego neprijatno.

e sad, nakon poslednjeg prelaska reke sam uleteo na kilometar staze koja je bila sva u blatu, ali bože moj rekoh, preživeću i to. ako već možeš da biraš, bolje je da se kao Čovek ukaljaš spolja, nego iznutra.

nakon toga sam ubrzo prošao tačku "21km trčanja" negde oko 1h59, rekoh gle Polumaraton ispod 2h, kroz kamenjare i kroz potoke, nije ni loše". odatle sam imao 7km do kuće i iz nekog (opet) čudnovatog razloga sam uspeo da ustrčim uz par veoma strmih uspona, uz koje obično ustrčim na kraćim treninzima i/ili kada sam odmoran, a ovako umoran, pa još na treningu od 28km, obično isključim ego iz struje i prehodam ih bez ikakvog osećaja "sramote" što pešačim uz nagib od 25% kuda bi ionako svako drugi prohodao.
ali eto, danas je bilo nešto lepo u zraku.











Nema komentara:

Objavi komentar