atentat

sinoć sam isfolirao da imam vremena za blog ali se odmah videlo da lažem jer ja kad imam vremena vi se uhvatite za glavu i pitate se "ko će sve ovo čitati???" :-)

zaboravih da kažem da me zamalo pokosi neka žena dok sam se biciklom vraćao onih par kilometara kući, nakon završetka trčanja. ladno vozi jednom rukom kroz raskrsnicu a oči joj na mobilnom u drugoj ruci. skreće ispred mene koji idem pravo i (trebao bih da) imam pravo prvenstva. sreća da na pony-ki imam i kontru pa sam stao u mestu, a stade i ona nečemu se čudeći. na retrovizoru joj se klati krstača u prirodnoj veličini, mislim poput one originalne koju je isus nosio na leđima. nikad mi nije bilo jasno čemu služe ta klatna na retrovizoru osim da te opale u čelenku u nekoj krivini. ne štiti tebe mačko bog kad bleneš u telefon dok voziš, nego te štiti moja kontra. da je naišao neko sa čuknutim levim farom i krilom, tako bi te sočno nabo na branik a ti bi morala da mu kupiš pola auta jer bi se sva šteta smatrala upravo načinjenom. u stvari lupam. upravo bog te i štiti, jer ti je umesto nekog giliptera poslao mene :-)

samo se nadam da mi sad neko neće popovati o kojoj bilo temi, kao što se pređoh otojč. ja pisao o nemoralnom braku hipsteraja i kičeraja, o ljudima koji glume nešto dobro i korisno a u stvari su najobičnije besposlene propalice koje su našle pogrešan način da se osećaju korisno. kao da su takvi uopšte i sposobni da nađu pravi način... umotali crkvu u zastave i transparente pa sad izgleda kao crevo od usisivača oblepljeno selotejpom. "branimo svetinje". jbt pored takvih branilaca neprijatelji joj ni ne trebaju. ne smeta meni crkva, meni smeta taj cirkus oko crkve. kao što mi ne smeta religija, nijedna, ali mi nisu jasni oni koji nose zlatne kajle i krstače oko vrata a ovamo im religija nalaže skromnost, nisu mi jasni neočetnici koji misle da se nivo religioznosti u čoveku može poistovetiti sa nivoom ljudskosti u njemu, a sve to se pokazuje dužinom brade i brojem znački na šubari. 

nisu mi jasni ni ovi što nose krstače na retrovizorima a 90% ih pobegne sa mesta nesreće kad nekog zakače, valjda misleći da će onaj odozgo da im oprosti a njegova volja se računa više nego ona od policije ili žrtve. nisu mi jasni onih četvorica što su se šetali oko te iste crkve kao neka građevinska inspekcija, to jest mislim da su bila 4 čoveka a moguće je i da je bio 1 medved i 3 čoveka, više od ovih bradurina ne znaš ko je šta. na moje čudo, nakon što sam rekao dobar dan, baš taj medved mi reče pomaže bog a ova trojica oćutaše. tako zaključih da je među srbendama još gori odnos, na jednog čoveka dođu tri mutava medveda. lepo vas je vaša religija naučila da se pravite gluvonemi kad vam neko poželi dobar dan. a kao što rekoh na početku, medvedi nisu ni za volanom naročito vešti.

čitao sam kako u nekom narodu (sad da me ubiješ gde...) ne postoje psovke, a najgore što možeš da kažeš za drugu osobu je "prazan čamac". to je istovremeno i uvreda i opravdanje, jer ako u glavi nema kormilara to je jelte neko poprilično bezvredno telo, a opet ako je čamac prazan ne možeš mu zameriti što te je zakačio, kao zamalo ona žena mene na raskrsnici. problem naš današnji je, koliko vidim, da je ovo postala zemlja praznih čamaca. svako se sa svakim "sudara", sa razlogom i bez razloga, a sudaraju se i bukvalno jer ljudi drže mobilne ispred nosa i tako stoje nasred trotoara kao spomenici. ispiraju sebi mozgove jednom istom pesmom u slušalicama od jutra do mraka poput onih fanatika koji mogu od jutra do mraka da ponavljaju krišna krišna hare hare, a ako te i čuju da im kažeš dobar dan, mrzi ih da otvore usta i ponove isto. crkve su sve punije, duše su sve praznije, ljudi je sve manje, medveda sve više (sad će neki bukvalista/zaštitnik medveda da mi se najebe keve) a prodaja krstova je proporcionalna porastu kriminala. modernog boga zamišljam kao berzu na vol stritu. on sedi u kancelariji negde iza i drži se za glavu, a u predsoblju deset hiljada knjigovođa mlatara papirima kao ovi iz poreske uprave, i viču šefe šefe pao sistem ne možemo da stignemo da sve ovo obradimo!

tek kad shvatiš crnko za volanom pežoića 206 (pomislio sam, bar da me ubi neka plavuša u mercedesu A 180, a gle ovog jada) da taj krst nije komad drveta nego OGLEDALO, a da ti taj telefon NIJE ogledalo nego ti samo smeta da shvatiš da ceo život gledaš u pogrešnom pravcu (spolja umesto unutar sebe), e tek onda ću te pustiti da me zgaziš, jer će to verovatno značiti da sam zaslužio.