nikad mi to nije bilo toliko važno da bih time mučio prijatelje, kukao o niskom V u T (ili T u V, 1 ili 2), niti verujem da ću zbog toga sutra crći.
danas sam pak krenuo na jedan krug koji je trebao da se završi "prema levo", ali sam u nekom trenutku skrenuo desno, jer je bilo očigledno da će ta staza po vrhu brda da dođe na isto to mesto, na Vrhu Prema Levo.
ali mućak. puteljak je zavrtao desno, i opet desno, pa sam na kraju napravio "desni krug". a vidi, kao da je to važno??? što reče Lola, bitno da si se vratio kući :-P
to me je podsetilo na onog maratonca negde iz amerike, koji je nakon 90 godina još uvek mogao da trči, mada su mu se vijuge solidno umrsile. svakog jutra je odlazio na trčanje, i nakon par milja nije znao gde se obreo, pa ga je kući vraćao taksi, komšija, ili žena kojoj je neko javio gde ga je video :-)
jer nije sve u nogama...
Nema komentara:
Objavi komentar