ponedjeljak, 31. prosinca 2018.

342

piše da imam 341 blog u ovoj godini pa otud naslov u vidu rednog broja.
shodno promenama raspoloženja na servisu Bandcamp nekad pretražujem tag #americana a jutros evo female fronted metal.
kad mi dupe miruje barem srce nek poskakuje.
neka kamerna atmosfera bi me dotukla.
mada kako dan prolazi sve mi je privlačnija ideja da opet pustim plejlistu Marisse Nadler i onu samoubilačku depresivu.

ono što je trenutno važno je da...
da sam gladan, jebiga!
a hteo sam o nečem drugom da pišem.
hajde pretrpeću se malo.
važno je da je meni danas drugi januar. 02-01-2019.
jer sam planirao da trčim do 31.12. i da nakon toga jedan dan pauziram i samo žderem i pijem, i da od 02.01. krenem sa prvim laganim džogingom onim mojim zaštitnim znakom od sedam minuta po kilometru.
ajd baš nije sedam ali teško da bi bilo i čitavih stratosferičnih šest.
i tako, obzirom da se polomih dva i po dana i 71km pre planiranog kraja, juče sam prespavao život a danas se ne uključujem nazad u njega iako je došao taj Drugi Dan.
a šta ćeš.

hvala svima na pomoći, sva sreća pa poznajem iskusne maratonce, bicikliste, farmaceute, fizioterapeute, svako je imao poneki savet a zanimljivo je da sam od svih koji su zaista stručni čuo vrlo malo varijacija u savetima i da je uz male finese uglavnom sve zvučalo slično.
naravno da je svako znao najbolje iz onoga što mu je specijalnost a meni je bila čast da se iko pozabavio mojim problemom i bio toliko dobar da mi pokuša pomoći usred ove pretpraznične gužve kada je svakom normalnom ipak porodica na prvom mestu.
ne bih ja bio ja kada ne bih smetao u najgore vreme.

ko zna, možda do kraja dana napišem i 343-ći blog.
možda zaređam da pišem blogove dok ne stignem do 365 obzirom da nemam ništa zanimljivije na pameti.
pa kad već nisam zaokružio kilometre na 6000 onda bar da doteram godinu do 365 blogova.
šalim se naravno.

Nema komentara:

Objavi komentar