ove godine me je neka sila zalepila na 3h14.
na maratonu u bosanskom novom sam imao vrućinu i brda, na adi ciganliji gužvu šetača i dobar deo trke bez ikoga od trkača na vidiku, a juče kišu hladnoću i vetar.
da ne pominjem onih 20 najmrtvijih mrtvih okreta sa 3-4 koraka oko čunja pa zalet nazad.
hej, pa ovo i nije maraton!
ovo je bio trening 20 x 2.1 km sa pet sekundi pauze između deonica.
naravno sve to sam trčao iz nenormalne baze kilometara, ali pak nenormalno sporih.
baš juče jedan kolega reče kako je krenuo sa laganim pripremama za 2019, kaže ide šest minuta po kilometru.
a meni je 6 minuta i ispod već brži trening, navikao sam se da završim trčanje sa prosekom bližim 7 nego 6 minuta po km.
katkad ubacim kratka ubrzanja i to je sve.
tako da... nije onda ovih 3h14 ni tako loše.
što se tiče naslova, upravo mi je za doručkom proletela kroz glavu misao kako mi je nakon Dužine u crikvenici (zagrevanje 3km + pola maratona 21km + brdsko rastrčavanje 17km) ovo praktično prvi Maraton ove jeseni tj drugog dela sezone, i pritom sam očigledno skroz zaboravio da sam pre 27 dana trčao maraton na adi ciganliji.
moram početi kao onaj tip u filmu MEMENTO, da tetoviram treninge i trke po rukama, da bih se svega setio kad se probudim.
Nema komentara:
Objavi komentar