utorak, 25. prosinca 2018.

umro nisam

sad vi mislite da sam ja umro, ali nisam.
umesto da sednem da pišem blog ja sam otvorio vino pa posle toga otišao po kiši da otrčim još dva kilometra pa se vratio još jednom večerao i zaspao.
šit hepnz, čak i na badnje veče.
nisam nikom čestitao božić, nekako mislim da je ionako previše tog čestitanja pa ne bih još i da dolivam ulje na zejtin.
tako sam juče napravio mali štuc u nabijanju ludih kilometraža pa sam jedan dan onako rutinski "odradio" i koliko vidim pretrčao tačno ona 33 potrebna kilometra koliko mi je i bio plan otkako sam se prihvatio izazova.
za sada sve ide po redu.
ne žalim se.
kažu da na božić uvek treba nešto započeti, barem ovi pravoslavni tako kažu.
pa kad zakasne 13 dana nije čudo što im se sve nešto radi odjednom, treba nadoknaditi.
i tako.
ja nemam šta da započinjem, a imam i neki čvor u dupetu koji nije ni istegnuće ni išijas ni udarac ni ništa, samo me boli gluteus na jednom mestu kao da sam sedam dana sedeo na kamenu i nažuljao ga.
trt.
možda sam i juče malo nagrabusio od hladnoće jer je bilo jako vetrovito a onih desetak stepeni od prethodna dva dana su se u trenu pretvorili u ledeni severac koji je donosio čak i poneku pahulju na brdima iznad grada.
odmah da se razumemo: ako bih osetio nagoveštaj neke povrede ne bi mi padalo na pamet da stisnem još 3-4 dana samo zbog nekog broja kilometara.
bo-li-me-du-pe.
izvinjavam se na psovci a ko god je vernik on će danas praznovati pa će ovo čitati tek sutra tako da mi je unapred oproštena prostačka reč na božić.
a opet po onoj narodnoj da sve valja po malo započeti, eto ako na božić izgovoriš tu reč d-u-p-e onda do kraja godine ima šanse da odvališ neku puno sočniju psovku.
(upaljujem excel)
a-ha...
sa jutrošnjih 19km sam stigao na 5805 i ako bih popodne pretrčao samo 15km ostalo bi mi 180 za 6 dana i to mi odjednom ne deluje mnogo.
verovatno ću morati sebi da ostavim pozitivni split (razdel na english) ako bude bilo malo više posla u sredu-četvrtak-petak a možda čak i u subotu, jer bih verovatno morao malo da se prištedim, pa da pokušam da nadoknadim u nedelju i naročito ponedeljak.
uvek imam u nekom ćošku glave onaj januar pre dve zime kada sam poslednjeg dana Strava Distance Challenge-a pretrčao 75km iz 4 puta.
a čak sam mogao i više nego mi je delovalo bolesno.
došao sam kući sa zadnjeg trčanja od 20-ak km i večerao i bukvalno su mi noge govorile ajde ludače stisni petlju odi još 25km zaokruži na stotku budi lud do kraja a ne samo luckast.
i nekako me mrzelo, nemam pojma.
75 mi je delovalo dosta.
kao kad u jednom danu zaradiš 1000 evra i neko kaže e ajde ostani još dva sata evo ti još 200 a ti mu kažeš aloooo zemljače idem kući da večeram i da pustim dr hausa ne interesuje me tih tvojih "još dvesta".
pa zato kažem, koliki god zaostatak da mi se pojavi, verujem da zadnjeg dana mogu da postignem, naravno pod uslovom da me ništa ne boli i ne zateže.

Nema komentara:

Objavi komentar