dan je počeo odlukom da ipak odem na trčanje, ako je ovo u dupetu išijas još uvek nije strašan.
onda sam se nažalost predomislio i presvukao u malo deblje trenerke, sa idejom da odem biciklom malo izvan grada pa dalje na pešačenje.
malo izvan grada sam shvatio da ipak mogu da trčim pa sam u stabanim patikama i širokoj trenerci krenuo lagano trup-trup i otrčao do krajnje tačke tog puta kojim često idem tj do hidroakumulacije, tamo se malo istegao i opalio par fotki pa se trup-trup vratio nazad do bicikle.
ukupno sam pretrčao 11+12km što je dosta manje od "obaveznih" 29 koliko mi treba svakog dana da bih izašao na 6k do kraja godine.
no rekoh da je to sve u zoni lakog nadoknađivanja u zadnja dva dana godine.
nakon toga sam otišao na posao neko skraćeno trudničko radno vreme no bez obzira sam se vratio polumrtav i nakon još jednog ručka shvatio da bih čak ako bih i pokušao da ikako pređem tih 6km manjka to bilo bukvalno po 7 minuta ako je i sporije.
rekoh bolje da se pričuvam za sutra.
jer sutra u izgledu imam 1) puno zanimljivije trčanje i 2) dosta duži dan na poslu, zbog čega će 1a) to trčanje do kvaliteta da ima samo egzotičnost ali će opet biti dosta kraće od "potrebnog".
pa će mi se tako manjak uvećati, ako to tako može da se kaže.
šta bude biće, silovati ništa neću, pa šta bude biće, kako već rekoh.
Nema komentara:
Objavi komentar