utorak, 18. prosinca 2018.

noć

dan je počeo pešačenjem od nekih 12km.
sneg i led, pa opet sneg i opet led.
po ravnom i nekako, ali na nizbrdici bogme čupavo...
a na popodnevnoj šetnji nađoh kučence!
pa sam ga doneo u rukama tri kilometra, a nisam poneo rukavice jer sam nameravao da se šetam s rukama u džepovima.
nakon tih par smrzavanja sam odlučio skroz neplanirano da dan bez trčanja ipak dobije nešto malo šlaga na torti.
kao da u torti ima premalo otrova pa je potreban još jedan sloj.
otrčao sam istim putem do mesta gde sam našao to štene, da proverim da u međuvremenu odnekle nije izmilelo još neko.
na ovim temperaturama bi teško ostalo živo i zdravo do sutra ili prekosutra.
srećom nisam našao ništa više.
ali sam se opet setio odog dosadnog harukija.
pa sam, obzirom da taj krug ima 7km, još malo produžio po gradu nekim obilaznim ulicama da bih namirio na 10.
nisam ni gledao na sat ali sam kod kuće shvatio da sam pretrčao 11km.
ma vidi ti njega!
10% duže od harukija, još kada bih zarađivao 10% više od njega...

Nema komentara:

Objavi komentar