subota, 22. prosinca 2018.

dan armije

dok razmisliš prođe život.
hteo sam da trčim tri puta danas, ali sam se malo uspavao i izgubio pola sata - sat.
onda sam uzeo da dovršim neki posao pre užine, pa ogladneo pregladneo i izgubio još sat.
sada se češkam po glavi i gunđam zašto nije leto.
jer leti bih mogao na treće trčanje puno kasnije, pa bih sada otišao na drugo.
zimi, kad padne mrak, i spoje se i noć i baruštine i smog i hladnoća, to prestaje da bude normalno okruženje za trčanje.
ne volim kada mi nešto što tokom cele godine deluje kao uživanje, počne da izgleda kao samokažnjavanje.
trenutno je smog toliki da vam ne mogu ni opisati.
doslovno je sve obavijeno dimom, kao gustom maglom.
uvek je tako kada je južni vetar i nizak pritisak vazduha.
par puta u godini se dogodi da uopšte ne provetrim stan, radije ostavim miris kafe podvarka gela za tuširanje i mokrih čarapa, nego da pustim unutra najgušći mogući dim.
što se tiče brojki danas-sutra će se nešto možda i prelomiti.
do kraja godine imamo još celih 9 dana plus ovo veče.
a ja sam već nalupao toliko kilometara da mi do 6000 fali samo 303.
ako bih večeras pretrčao samo 15, kažem "samo" jer sam jutros samo 17 a ne uobičajenih 21, to bi značilo da bi mi za narednih 9 dana preostalo po 32km dnevno
eto do prekjuče mi je trebalo po 33 na dan.
svako odrađivanje unapred se isplati.
a sutra je i nedelja, pa možda konačno uspem taj plan sa tri trčanja.
o tom potom.

Nema komentara:

Objavi komentar