četvrtak, 13. prosinca 2018.

lastiš

tako mi se nekako rasteže ovaj decembar, kao lastiš. nije mi ni odmor posle naporne sezone jer nisam planirao nikakav odmor osim onog jednog usporenog dana nakon maratona, a nije mi ni nekakav zalet u zimu jer sam umeo da se zaletim sa tri puta više kilometara. možda naredni dani nešto razreše, videću.

danas sam proveo sate na nogama, uz par kratkih potrčavanja pre podne i uz jedan onako klasičan jutarnji futing uveče. nakon toga sam se najeo onako klasičnog doručka pa sam shvatio da mi je dan prošao unatraške. tačno kada bih ga premotao kontra sve bi leglo na svoje mesto, dobro osim dve bele kafe pred spavanje.

u međuvremenu je moja morbidna pričica na fejsu dobila samo 4 lajka. moram početi da sabotiram tu preteranu sreću tamo. kao što imate one statuse gde se širi ljubav i umetnost, tako ja moram početi sa statusima "ideja je da se svetu pokaže koliko smo svi sebični i bedni, evo poslušajte sledeću anegdotu i nakon toga ovo kopirajte na svoj zid i tagujte svojeg najsebičnijeg prijatelja tojest onog od kojeg bi voleli da vas blokira kada shvati da je prozvan". i još na kraju stavim srce naravno.

za sutra je najavljen sneg pa ću videti šta će od te najave zaista i biti, i ujedno definitivno poskidati preostale "zimske" patike sa ormana. a mogao bih neke i da vratim gore do proleća, sve ove rupičaste i lepršave. možda se priključim nekom ličnom (?) vikend izazovu, hm? tipa koliko se može pretrčati u tri dana. mislim da sam se ipak skroz oporavio od maratona, već drugi dan me ništa ne boli i ne štreca. šteta što sam zaboravio te svoje "igrice" tipa ovoliko km ujutru onoliko uveče pa teraj pet dana ili dok god možeš. da li sam prerastao to i da li je prerastanje nečega dobra ili loša vest, det iz d kveščn.

Nema komentara:

Objavi komentar