sneg

sada ću da napravim priču od toga kako je pao sneg.
zamislite u decembru.
doduše pazi sad.
ako ja to dobro pamtim, zima i svako godišnje doba počinje tamo nekog 21-22-23 u mesecu martu junu septembru decembru.
dakle zima nije ni počela!!!
eto zašto je ovaj sneg skandalozan.
pada već drugi dan, napravio je opšte sranje u gradu i predgrađima, a dalje od toga tek ne želim ni da zamislim.
i još mi se slomio suncobran.
koji je u međuvremenu prekomandovan u snegobrana.
no na samom dnu gde je zabetoniran u ono kockasto postolje, bio je truo.
i cvrc samo se na tom mestu odvalio i još je od moguće 4 strane odabrao da padne ka kući.
pa smo tako imali kao u onim filmovima iz najgorih vukojebina "sneg do pola vrata".
ne do pola šije-guše-vrata nego do pola ulaznih vrata.
imam i sliku.
ali onda ne bih imao izgovor za ovih hiljadu reči.
tačnije kažu da slika govori VIŠE od hiljadu reči pa sada moram natipkati hiljadu i sto.
ne sto kao astal stočić nego sto kao stotinu.
nego da se pozabavim brojkama a to ne zbog brojki nego zbog onoga o čemu pričam kada pričam o trčanju.
koliko je neki izazov izazovan a koliko je besmislen.
piše da ove godine imam 5529 kilometara na trčanju.
od čega 44 trke.
dakle barem sam imao 50 dana treninga jer mi se osim trka omaklo još par nekih smešnih pokušaja ubrzavanja.
pre par meseci drug reče da ću nakupiti 6000 km no to je bilo malo optimistično, obzirom da sam u novembru izgubio dosta dana u putovanju i odmaranju pre i nakon maratona.
lakše je u pet dana otrčati 125km nego u sredini maraton a dva dana pre i posle toga jedva po nešto dvocifreno.
nije fer.
i sad gledam, ako bi se radilo o opkladi, prihvatio bih je.
ČAK I PO OVOM SNEGU.
jer u preostalih 16 dana pretrčati 471km, koliko je to?
29.5 kilometara.
ako bih se skoncentrisao na to, sigurno bih uspeo.
posebno jer se mesec završava u ponedeljak, pa bi dakle moglo u zadnja tri dana da se pretrči puno više i nadoknadi eventualni zaostatak.
setimo se samo onog strava izazova kada sam poslednjeg dana izašao 4 puta i pretrčao 75km.
da, sada mi deluje gotovo neverovatno, ali kada svakog dana "lupaš" neke veće kilometraže potpuno izgubiš osećaj šta je previše.
nakon dva trčanja treće, pa ajd i četvrto, čudna mi čuda.
ako bih u prvih 13 dana trčao prosečno po 27km, to lako ide iz dvaput, da se ne kvasim i presvlačim tri puta.
i u zadnja tri dana po 40km, to nije ništa.
planski pozitivni raspored, sa završnicom.
i šta sad?
da prihvatim izazov, ili da ga proglasim glupim kao i prošle godine, otrčim koliko mi se trči i jednostavno očitam stanje na prelasku u novu godinu?