petak, 7. prosinca 2018.

maraton

tako je dakle ispalo da mi je u najavi još jedan maraton.
crikvenicom sam na kraju ispao zadovoljan, jer sam ga fino istrčao do pola a ne (kao sve maratone na kojima sam morao da odustanem) do uobičajenih 30-40km.
pa ga tako ne računam ni kao maraton ni kao neistrčan maraton ni kao n-e-š-t-o nego ga prosto nije ni bilo.
kao neki duh koji se skinuo do pola, da ne kažem topless, a ni ta polovina nije bila za pohvalu.
jako čudna trka, utisci su mi se raspršili umesto da se slegnu pa ih ne mogu ni rekapitulirati.
nakon toga sam dosta trčao i sve 10% jače od onog na šta sam navikao, a navikao sam da idem sa 55% pa je deset posto na to dakle 60.5 jel tako.
terao sam tako sve do četvrtka koji je ustvari bio sreda, pa sam dva dana odmarao tj proveo ih uglavnom na bicikli lagano se vozajući i završavajući neke da kažem zadatke.
danas sam za ručak pojeo malo više jer je sutra KAO maraton pa sam onda osetio potrebu da se malo prokoprcam pa sam otrčao tu u školsko dvorište i iz nekoliko puta nakupio kilometar brzog trčanja, ako se nisam preračunao u beskrajnom sabiranju kratkih ubrzanja od 70m.
sutra se ionako ne radi ni o dužini od 42km ni o stazi od deset krugova tojest 20 pravaca tamo-vamo, sutra se samo radi o tom strpljenju da si tri i po sata na kišurini i da se tako pametno obučeš da ti ne bude hladno to jest da ti ne smeta tamo gde mora biti mokro, i to je sve.

Nema komentara:

Objavi komentar