06 prosinca 2018

lagano

Plan je bio da napokon odmorim ove nogice pa sam dan započeo jednosatnim tangom sa usisivačem. Posle toga sam uzeo predah dok se led skroz ne otkravi, da bih u najtoplijem delu dana očistio oluk od lišća. Nije prijatno zaigrati taj drugi tango na 8m iznad zemlje. Da izmenim čuveni naslov: "Ovca na zaleđenom limenom krovu". Horoskop na stranu, među-izlet je prošao a kad sam se vratio kući krov je bio jednako leden. +5 i nije baš neko leto, naročito u hladu. Da mi višak energije ne bi prešao u guzicu seo sam na biciklu i odzujao na jedan kružić od sat vremena koji je sa usputnim zastajanjima izašao na sat i po, no taman sam se vratio sa prvim zracima mraka. Oluk može da čeka, oni su strpljivi, zbog podznaka. Sutra je onaj dan kad ponešto možda i može a možda i ne mora. Prema osećaju. Sada mi noge nešto bride kao da sam imao neki neobičan trening, ili kao da sam se najeo slatkiša kad im vreme nije pa pokušavaju da mi šapnu "mogao bi na pola sata trčkaranja ha?". Ako mi tako dune sutra ću uraditi par ubrzanjaca onako tehnike i lepote radi, a ako ne - ništa. Prema osećaju. Da ne kažem inspiraciji. Ako postoji razlika.

Nema komentara:

Objavi komentar