ništa trčanja, a nisam ni planirao
danas sam pak svašta planirao ali ono glavno nisam uradio
nakon tradicionalne jutarnje šetnje sa psima i pogrešne užine (nisam skuvao kafu!) sam rešio da odem na ono najlepše moguće trčanje koje kreće i završava se na 24km od kuće
čak smo pre mesec-dva kupili i e-bike da mogu da stignem na taj start/cilj trčanja bez da se satrem na mtb-u, no jutros je pak lola uzela tu biciklu da bi negde izvan grada stigla da nahrani neke ostavljene psiće objavljene u lokalnoj grupi na fejsu
tako je meni opet ostao isti onaj traktor zbog kojeg sam odustao od desetak sličnih pokušaja u azadnjih nekoliko godina jer se prosto previše umorim dok do tamo dođem pa mi više nije do trčanja
isto je bilo i danas, vetar me je toliko samleo da mi je u zadnjoj trećini odlaska po razrovanom kobajagi asfaltu prosek pao sa skoro 20 na tek malo preko 17 km/h
da mi je neko rekao da je tako sporo moguće uopšte ići biciklom, nasmejao bih se od srca
ali eto
vetar je bio toliko jak da mi je na momente delovalo kao da stojim u mestu i vozim trenažer :-)
jedino pozitivno je što u povratku nisam okrenuo pedale pošteno, e to je već delovalo kao da sam na skuteru
uz još malo levo-desno sam stigao do skoro 60km što uopšte ne deluje loše za jedan lep prolećni dan, no eto, nakon dana odmora sam zamišljao puno više
čak ni litar kole zero kupljen u prodavnici negde na 15-om kilometru nije uspeo da me "podigne" i malo mi pomogne kroz taj vetar
a šta ćeš
teku bitke teku porazi
Nema komentara:
Objavi komentar