tako i ovo Gas o'Vod može da mi bude današnje ime.
spazio za jednom odakle je došao gasovod na periferiju.
a pre toga spazio odakle će doći jer sam na 10km od grada "morao da skrenem da vidim šta se radi" čim sam primetio da se pojavio neki nenadani puteljak gde se izvode neki radovi.
i tako krenem ja od ćoška industrijske zone, odmah upadnem u neki kanal metar dubok koji sam shvatio da ću morati da prelazim još desetak puta...
pa dalje uz njivu, još nekako i pomoz bože, pa onda kroz njivu jer su ljudi nakon što su radnici postavili cevi i otišli, nanovo preorali svoje njive.
pa se lomi pa se lomataj, ko je trčao kroz tvrdo krupno uzoranu njivu (a nije verovatno niko) znaće kako mi je bilo.
i odjednom cvrc, nema više onih žutih tabli.
dođem do kuće iza koje kilometrima više nema domaćinstava, neki pulin se bacio pod mene da se mazi a domaćin je bio zadovoljan da iko naiđe pa da se ispričamo.
NESTALO IM CEVI, reče.
eh murate murate baš si sreće kurate, rekoh sebi, neću imati ucrtanu trasu jer nemam pojma kuda će se spojiti ta dva kraka koje sam već pohodio.
al polako, ko čeka dočeka.
ujedno sam saznao da je već celo to selo konvertirano iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, i da će se industrijska cesta produžiti upravo uz tu trasu gasovoda, biće tu zanimljivih stazica za treniranje, ako doživimo naravno.
sveukupno 11km lomatanja, mislim da me ovaj sat trčanja umorio više nego poslednji maraton koji sam istrčao, ili me sećanje slabo služi :-)
Nema komentara:
Objavi komentar