i onda skontam da je na tom nizbrdo delu puta kratkom par minuta rekord bio 4'12''/km, moš mislit koji je to rang rekreativca držao, mislim... n i z b r d o !!!
i onda se ja zaletim, činilo mi se da ću sebe samog petom u potiljak pogoditi koliko sam se razmlatarao.
i skontam evo kod kuće da segment jesam oborio i da sam ludovao dobrih 3'35''/km pa se setim da sam trčao hiljadarke ispod 3' i to više puta, i uopšte se nisam ovoliko trudio :-)
a evo piše mi i da sam oborio rekord na 400m koji sada iznosi neverovatnih i naučno-fantastičnih 1'26'' pa se i tu setim da sam jedne zime na Divčibarama trčao po snegom pokrivenom, blago nagnutom putu dvadeset 400-stotki i da sam prstom u sneg upisivao ono preko minuta tipa 24, pa na drugom kraju 12, pa na gornjoj tački 25, pa na donjoj 11, i tako par sekundi gore-dole mi je još uvek prosek bio ispod 1'20''.
no dobro, brzine se menjaju, nekad smo sve mlađi a nekad sve stariji, nekad sve lakši a nekad sve teži, sve to ide u rok službe, ali da sam se ovoliko založio da bih ugledao 3'35''/km tokom ta dva minuta, prosto mi je još uvek smešno.
al dobro, smeh je kažu lekovit :-)
ps
za sve koji žale za nekim toplijim krajevima i zimskim pripremama,
izgleda da je kod nas ubedljivo najlepše vreme
Nema komentara:
Objavi komentar