juče popodne.
ima ta jedna kafana izvan grada, 12.5km od kuće, ušuškana u brdašca pored rečice koja vijuga, i u toj kafani obično bude dobrog pečenja.
pa rekoh, odoh ja u nabavku, biciklom ću do tamo, pa otrčim sat vremena neki krvoločan krug gore-dole, pa kupim pečenje i dozujim nazad kući.
e sad, od svega je samo trčanje ispalo kako valja, veoma sam zadovoljan.
jako težak krug ali noge poslušne kao u lipicanera, odradile posao.
bila je dobra i vožnja na tamo, jeste da je smešna bicikla s korpom ali vrtuckao sam živahno i nisam na trčanju osetio tih nešto više od pola sata rada.
osim toga, mućak.
pečenja nije bilo pa sam uzeo neke gulaše, ajd to više manje nije katastrofa.
ali mokro sve na meni, povratak u vetar, nisam znao da li ću pre dobiti upalu pluća ili upalu mozga.
pa obučem dres dugih rukava ispod a preko njega mokru majicu pa tanak šuškavac koji baš i nije šuškavac, ne vredi, hladno.
pa obučem šuškavac do sebe pa preko njega taj dres dugih rukava pa skroz spolja tu majicu, rekoh bar nek me malo štiti od promaje a i neka se usput suši na vetru.
ne valja.
pa uzmem jednu od onih kesa u koje su mi spakovali 4 porcije gulaša, rascepim je i navučem na glavu, pa preko nje kapuljaču i preko kapuljače mokar kačket, da sve to pritisne i zaptije, a ostatak kese vežem oko vrata kao šal.
nekako tako smešno spakovan uspem da dođem do kuće, čak su mi se i šake zaledile.
gledam u korpu ispred sebe u ona 4 paketa zaleđenog gulaša pa rekoh evo i odavde me tuče hladnoća.
pa mi dođe smešno.
Nema komentara:
Objavi komentar