kao što sam dan ranije u naletu inspiracije otrčao jedan jako mali i jako kratak kružić (kratak za nekoga ko se sprema čak i za maraton, možda) tako sam i juče nakon jutarnjeg treninga krenuo popodne biciklom...
i razmišljam, neću nigde ništa da zapinjem da bih se sačuvao za Nedelju, idem laganini da se provozikam i uživam u lepom letnjem danu, i tu negde ugledam tragove od traktora kako drsko silaze sa jednog brda i gubi im se trag.
i malo kasnije naiđem na skretanje, tako po zemlji između dve njive, negde otprilike u tom pravcu.
ajd rekoh, ako sam prekjuče tumarao po istoku, juče ujutru po zapadu, da malo protumaram i po jugu, kaj ne?
skrenem sa glavnijeg sporednog asfaltića, eto i on je doživeo da od nečeg bude glavniji, skrenem dobrih 200m nizbrdo i tek tu parkiram biciklu, zaključam dva ona mini katančića tako da rajsferšlus od ranca vežem za žice, nit možeš da otvoriš ranac nit da pomeriš biciklu, jedino da je odneseš što je malo verovatno obzirom da mi je tu na brdu skoro uvek na vidiku dok prelazim preko puta, a em je e-bike težak 25kg pa ne mogu ni da zamislim nekog kako s tim na ramenu uspeva da mi pobegne.
i sad evo sabiram kilometre, stigao sam do 193 u martu pa je moguće da će tako i ostati jer jutros nisam trčao, išli smo 4km sa psima u šetnju po olujnom vetru.
šta će biti sad, nemam pojma, vetar ne popušta, nešto mi se i ne ide na bici trening, a ne mogu baš reći ni da mi se trči.
ako ne prelomim da ću na bajk, nema mi druge nego na neki hajk/jog ili nešto malo biciklom pa odatle na jog.
eto, a taman rekoh da je moguće da ću ostati na 193!?
svašta.
Nema komentara:
Objavi komentar