moram priznati da sam uzbuđen

nisam gledao porniće, ne znam zašto je i kome to prvo palo na pamet, ali juče sam posle ko zna koliko milenijuma opet potrčao dvaput.
kriv je kebab!
naime morao sam da pojedem pola, da Lola ne bi pojela ceo, jer ipak ja brinem o njenom zdravlju, i kad sam shvatio koliko sam pojeo, rekoh idem u zadnjih pola sata pre mraka da malo protrčkaram tu po kvartovima.

izašlo mi 6km.
samo? - rekao bi neko, a ja gledam u mobitel i plače mi se koliko se sporo okreću kilometri.
nisam smeo da trčim sa garminom jer bi me opet grdio, koliko se sećam trebao sam da odmaram narednih 72h.

ovo je bilo, precizno rečeno, 5'18''/km, puls po osećaju negde 125-130.

e sad, kako me matematika uzbuđuje više od pornića (vidi naslov), odmah sam skontao da mi do kraja meseca više ne fale 42 kilometra već samo 36, da bih stigao do 200.
ranin' dida to broji po tjednima ali kod mene taj koncept nikad nije zaživio.
tako sam dakle imao 4 dana za 36km i to mi je postao novi cilj.

i naravno svaki lep dan da se maksimalno iskoristi na bicikli, posebno tu mislim na vikend, a najposebnije mislim na nedelju, ako bude lepo vreme, jer će nakon pomeranja satova sunce zalaziti skroz iza 19h.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

jutros smo pak opet skoknuli do Groblja, na današnji dan je bila sahrana pa eto, i rekoh daj da ja lepo otrčkaram još malo, sve ide u rok službe, ko će po ovom vetru ići biciklom, možda bih i sporije stigao.

tako sam neplanirano uknjižio novih 8km i sada sam stigao do 172, pa imam januar-februar-mart 171-172-172km, hehe kakav niz.

da me ne bi malograđani gledali u čudu, nisam obukao šorc (a dobro i kako ćeš u Martu na groblje u šorcu) nego onu tanku nike trenerku, a gore majica kratkih rukava, na +12° bi teoretski moglo i gore u duksu ali po ovom vrištećem suncu bogme ne, i u majici mi je bilo toplo.