jes jes jesss!
nešto malo sunca ujutru, šetnja sa psima pored reke, pa opet u lidl.
morao sam pažljivo da proanaliziram kakva mi sajla za zaključavanje odgovara.
imali su tri u ponudi, onu potkovičastu čvrstu, zatim običan lanac uvučen u neko platno, i poe TRI ono što mi se dopalo, 80+cm dugačka sajla od nekakvih metalnih zglobova tj članaka, poput džinovske teške masivne čvrste gusenice.
(ta je ujedno najbolja za samoodbranu od nekog moguće nasrtljivog vozača)
onda sam očistio i podmazao e-bike, podesio kočnice koje su se već malo istrošile, i otišao na trčanje.
često mi se događalo da mi trčanje propadne jer se samouništim dok biciklom odem pod planinu tih 24km, posebno ako je jak vetar.
potrošim previše snage na taj odlazak pa mi se maltene i ne trči.
ovaj put se to pokazalo u potpunosti.
nenormalno jak hladan vetar, običnim mtb-om bih jedva išao 15 km/h na mestima gde je loš asfalt i malo uzbrdo.
i opet bih verovatno odustao od trčanja.
ovako, sa asistencijom na 4 ili 5, stigao sam sasvim odmoran i taman zagrejan u to selo, i novom sajlom vezao biciklu ispred prodavnice, tj 2m ispod nadzorne kamere kod ulaza.
što je sigurno, sigurno je.
trčanje sasvim ok, nenadano nenaporno.
prvi oštar i dugačak uspon sam išao sporo da sporije ne može, e sad da li je do samokontrole ili sam se udebljao, ili su oba odjednom.
nema veze, prosek sam držao oko 6'30'' i lagano trupkao sitnim koracima.
zatim ravnjikav deo, pa treća četvrtina sa kombinacijom ravnjikavih pravaca i strmih uspona i spustova, nit po azimutu nit po izohipsi.
i na kraju poslednji deo pretežno nizbrdo, zadnjih 5km po asfaltu.
poneo sam stare patike sa idejom da ih iskaljam i bacim, a u bisagama sam imao rezervne.
no sve skupa sam naišao na samo tri bare tako da mi je plan propao.
zato sam počeo da osećam kolena na spustu i jedva sišao u podnožje, proklinjući sebe zašto nisam odabrao neke dobre patike, ipak 22km nije dužina na kojoj možeš da se glupiraš.
do kraja je prosek spao na 5'43''/km što i nije naročito loše, da se radilo o polumaratonu eto izašao bi mi negde oko dva sata, odnosno da je bio treking uzeo bih garant nešto u kategoriji.
kilometraža mi se odjednom vinula nebu pod oblake, eto poslednjeg dana Zime.
povratak biciklom je bio pohladan ali sam preživeo, obzirom da sam nizvodno i s vetrom u leđa (pretežno) uglavnom išao preko 25 km/h bateriju nisam ni mogao da uključim jer ne radi na tim brzinama.
Nema komentara:
Objavi komentar