razlog je logičan, prijelo mi se pečenje, pa pivo, ihaaaaa...
i posle toga rekoh šta ima veze što će mrak, odoh do lidla.
kupio sam Loli neku bundicu od veštačkog krzna, svetlozelenu, baš je slatka onako čupava mislim da ću je i ja ponekad nositi.
mački će se sigurno svideti, tu nema dvojbe.
tako sam proveo veče pomalo snužden spoznajom da "nije svaki dan petak" no rekoh, sutra (danas) je petak, pa će i on doći.
i dođe petak i izleteh kao iz puške i tu po kvartovima su mi nekako sporo išli kilometri ali to je bilo više u glavi, doživljaj, a ustvari je to tapkalo negde oko petice ili samo malo više.
nakon što sam prešao železnički most peške nastavio sam da trčim uz reku i noge su mi se poprilično razvezale, baš mi se dopao osećaj.
nije neki bogzna krug, 10km, ali treba da dođe limar da učvrstimo vetar-lajsne na krovu pa nisam hteo da me pozove dok sam negde daleko, rekoh bolje da ga sačekam kod kuće.
da li sam podsvesno žurio ili je nešto drugo u pitanju, možda sam se malo više i odmorio, uglavnom prosek je ispao ispod petice.
jedino brdo sam ustrčao iz 4 ubrzanja sa kratkim pauzama, rekoh bolje je tako nego da puhćem duplo sporije samo da bi bilo u komadu.
valjda je dovoljno bilo i to što sam na trčanje krenuo u 6:34 što zvuči pomalo nenormalno ali dan se već i previše pomerio tako da će za dva dana ovo da se zove 7:34 i zvučaće manje nenormalno, no tada će pak sve biti prekasno i odjednom će se umesto viška, pojavljivati manjak vremena pred posao.
ko će Čoveku ugoditi...
Nema komentara:
Objavi komentar