juče sam išao na pešačenje od 31km. greškom mi je bila Strava ugašena desetak minuta pa sam tako to sveo na 30. a ionako nisam prepešačio više od 30, jer sam povremeno... ta-daammm - TRČAO!
utegnuta ramena, leva šaka probačena kroz treger od (praznog) ruksaka i tako bezbedno (ne) visi, i na svakih pola do kilometar ja zaveslam stopalima 10-20-30 dvokoraka. mislim da sam nakupio kilometar trčanja. PRIPREME SU POČELE!!!
btw, ispustili su dosta vode iz jezera:
ali nije sve tako veselo.
trebao sam na kontrolu negde tamo 27-28.09. onda moj lekar nije radio do 1-og oktobra. kad sam otišao u bolnicu on ipak nije bio dežurni nego jedan drugi, nadrkani prepotentni fićfirić. pogledao je snimak, rekao nek dođe na 6 nedelja od preloma da mu napišem "skidanje koturova". to je bilo sve.
sedam dana kasnije (prekjuče) sam uspeo da dođem do "mog" ortopeda. pogledao je isti snimak, skočio sa stolice, viknuo OVO SKROZ LOŠE SRASTA, počeo da me prepipava i rekao da dođem odmah sutra ujutru da nešto smislimo.
rezultat je skroz drukčije nameštena ortoza (tzv osmica) sa poprečnim kaišem preko grudi ispod kojeg je umetak koji pritiska mesto preloma nazad unutra u grudi. onako kako sam nosio 20 dana, ostao bi mi šator pored vrata kao neki aerodinamični dodatak na torzo-mlaznjak.
kontam da je u prethodnih 10 dana već sve moglo srasti kako valja a sad sam 7 dana na popravci, možda nečeg nepopravljivog, jer mi spoj već deluje čvrst i minimalan je pomak koliko god jako to mesto pritisnem. izgledaće mi prsa kao EKG. možda se zaposlim u cirkusu, da podelim džeparac sa grbavim patuljkom i ženom od gume.
i eto. tako prođoše 3 dana. subotu sam prespavao, u nedelju otišao na kratko (u kilometrima) ali dugačko pešačenje jer sam vodio jednog od pasa pa smo više zastajali nego hodali. ponedeljak je logično postao dan za pomeranje granica, i nakon 21 pa 31km ostaje samo pitanje vremena kada će mi dunuti da pređem i celih 42km. verovatno kad budem mogao da trčim bar 200m po svakom kilometru, jer tako bi prosek mogao da se približi 7'/km što je već brzina kojom mnogi trče maratone.
danas mi je u planu spoljnih aktivnosti jedino bilo da se prošetam pored reke i naberem koprive, i za promenu ponesem foto aparat jer već danima sve slikam telefonom. još jedna loša vest je da mi je od ovih silnih pešačenja u nekom trenutku poplaveo nokat na palcu. prošle godine pretrčao i januaru 1100+ km bez ijednog žulja, sad uspeo da uništim nokat na šetkanju. bravo ja.
eh da, jutros sam ušpricao mastilo u ketridž od štampača. nisam baš skroz beskoristan.
Nema komentara:
Objavi komentar