ponedjeljak, 30. listopada 2017.

patike

Patike su kao i ljudi. Upoznaš neki novi model, pomisliš ovo će mi biti nešto najbolje i najtrajnije što mi se ikada u životu dogodilo. Nakon par nošenja shvatiš da su ili krute ili su se prebrzo ražvakale i raširile, i ostaviš ih prvo za neke manje važne treninge a kasnije završe kao prva stvar koju dohvatiš kad kreneš u šetnju sa psima ili u metlanje dvorišta. Daleko od ličnog u maratonu, koji si im zamislio kao sudbinu.

Tako sam zadnje dve trke otrčao u Saucony Kinvara 7, koje sam na nagovor frenda iz Italije kupio za maratone, jer mi se u njih zaklinjao kao u Svetog Antišu. Prvo sam ih morao "operirati" jer su imale neki idiotski šav koji je išao posred zgloba od malog prsta, i kad sam mislio da sam po 23-ći put u životu "našao onu pravu" (patiku) opet se ispostavilo da im nešto fali. No eto, preživeše i Frtalj u subotu i Half u nedelju, uz sasvim pristojne rezultate, kojima su doduše neznatno pripomogle i kraće staze (10.3km + 20.6km).

Ne znam ni šta bih pisao o tom Halfiću, odvikao sam se od opisivanja treninga. Na startu možda 30-ak ljudi, nekoliko na stazi od 10km (okret im je bio na 4.3km pa su uprkos +130m -130m verovatno mnogi istrčali Lični na deklarisanih 10km) i ostatak na Halfu.

Krenuo sam među zadnjima, a Polar je pokazivao oko 4'30''/km na prvom ravnjikavom delu. Nisam imao pojma ko tačno trči koju trku a nije mi bilo ni važno, sve dok se ne raščisti gužva. Negde do pola početnog spusta od 3.5km sam napokon ostavio iza sebe sve zaletače i nastavio pričajući sa kolegom koji je i dan ranije trčao trku u Valjevu.

Par krivina iza podnožja smo naišli na okrepu i okret, pa smo se razdvojili jer je on odabrao kraću stazu. Ja sam nastavio za jedinim "zecom" kojeg sam imao u vidokrugu, nekim mršavim momčićem koji je trčao nekih stotinak metara ispred. Duvao je veoma jak vetar spreda pa se nisam opterećivao brzinama koje su se kretale oko 4'40''/km. Pulsevi su mi bili jako niski pa sam znao da imam veliku aerobnu rezervu, na koju nažalost nisam mogao u potpunosti da računam jer su mi noge bile drvenkaste od jučerašnje trke.

Momka sam stizao sledeća 3 kilometra i čak oklevao sa preticanjem jer sam znao da će mi od tog trenutka trka više ličiti na usamljenički trening. U dalekoj daljini sam video nešto drečavo, to je bila prva žena, i kad je prolazila pored nekog saobraćajnog znaka u dugačkoj levoj krivini uspeo sam da izmerim razliku dok sam i ja dotle stigao, 1'10''. Čas mi se gubila kroz krivine i opet pojavljivala na pravcima, no nigde mi se nije žurilo, barem do okreta.

Na okretu sam video da je polovina Halfa dugačka 10.3km, a cura mi je bila na 50-ak sekundi ispred. Sada je trebao da usledi povratak blago uzvodno sa jakim vetrom u leđa, no ispostavilo se da je u donjoj polovini trase vetar bio više bočni. A dobro, tim bolje, imaću više vremena na raspolaganju da je lovim.

Lov je prošao lakše od očekivanog i već nakon 3km sam je dostigao. Obzirom da se nije radilo o nekakvoj ljutoj konkurenciji nisam se skoncentrisao na neka taktiziranja, biranje mesta za preticanje, lupanje kontre i slično, nego sam je narednih 3-4km malo "povukao" omogućavajući joj da mi trči u zavetrini, na boku.

Kad smo stigli do poslednjeg segmenta, uspona uz ista ona 3.5km kuda smo se na početku sjurili, nešto malo smo kao krenuli zajedno no nakon 500-ak metara je otpala, verovatno i zbog toga jer sam ja nekako svo vreme planirao da taj završetak otrčim malo jače od ostatka staze. Do kraja se stvorila razlika od preko 2 minuta. Godine biciklizma i planinskog trčanja su očigledno jači argument od nedavno slomljene klavikule i par rebara.

Kad smo kod klavikule moram da napomenem da sam u zadnjih pola sata trpeo jake bolove u ramenu i da sam pri ruci imao onu "osmicu" bez razmišljanja bih je zakopčao na leđima ne bi li i ona ponela deo tereta leve ruke. Celog leta sam se plašio jeseni jer će me prilikom svake promene vremena boleti onaj prelom desne ključne kosti iz februara, no u odnosu na ovu levu od pre mesec i po sada se ta desna uopšte ne primećuje. Što ti je život...

Bio sam presrećan što je staza kraća jer je taj tup a istovremeno prejak bol u ramenu bilo puno lakše trpeti 1h36' nego 1h38', a iskreno rečeno, i par minuta bolji rezultat uvek bolje zvuči :-)

Sveukupno sam završio 4-ti a proglašavali su samo apsolutni plasman bez kategorija pa sam završio samo sa medaljom ko-zna-kojeg-po-redu polumaratona, ništa strašno.

Video sam da neki trkači broje čak i svoje polumaratone, ali zaista ne znam da li ću ikada imati toliko vremena i ambicija da prelistam tolike godine unazad. Polumaraton mi je toliko "kratak" da sam jedne godine skoro svaki trening trčao 21km, čisto iz štosa. Ako svake godine pretrčim barem 100-ak puta 21km na treningu ili trci, stvarno mi deluje besmisleno prebrojavati medalje za to.

U odnosu na prolećni prelom, imam ovakvo poređenje (* = od preloma):

April: 10.3km za 45' (ravno, nakon 8 nedelja*)
Oktobar: 10.3km za 44' (kupseri, nakon 6 nedelja*)

April: Jagodina Half (ravno, 20.7km za 1h36', nakon 9 nedelja*)
Oktobar: Cerski Half (+150m -150m, 20.6km za 1h36, nakon 6 nedelja*)

Dakle oporavak je jesenas za dobre 3-4 nedelje ispred prolećnog. Najveća razlika je što sam proletos od prvog Halfa do Plitvica imao dodatnih 8 nedelja fore, a sada do Crikvenice imam 5 nedelja. Premalo? Videćemo...

Nema komentara:

Objavi komentar