toplo hladno

Uspeo sam da u brzini stisnem screenshot kada je na live stream-u Veronika utrčala u cilj Spartatlona, 246km. Valjda sam i ja ovako sveže izgledao juče nakon 16 km pešačenja. No dobro, šalu na stranu, svaka čast i najbržima i najdužima. Svakom njegove strasti.

Jednom se dogodilo da smo od uzbuđenja ustali prerano i na biciklama završili Dužinu već u 15h30, a prešli 265km. Kažem ja - dal da odemo još malo da se vozikamo pa da nakupimo 300km, pa posle kontam - zašto da sedim još sat i nešto na bicikli ako mi se već pojavilo par malih ojeda na dupetu. Šta time dobijam, ništa. Broj. Nisam nikad bio opčinjen ciframa, veličinama, nikada mi planinski vrh od 5000m nije bio bolji od onog na 1300m ili 2200m. Svako brdo ima vrh, jbg. I svaki vrh ima svoje brdo.

Kao mutav na telefon mogu sad da ponavljam da sam zatečen činjenicom što sam zadnjih dana bez problema (ništa ne boli bitno, koješta od ovih bandaža žulja, ali to nije vrsta problema o kojima govorim) mogao da pešačim po 2-3 sata, a prekjuče (14-ti dan) i dvaput. Kod prethodnog preloma mi je do te faze trebalo 4.5 nedelje.

Da uz vruću čokoladu dobro ide i ladan tuš najbolje ilustruje činjenica da mi mesto preloma "radi" kao neki zglob, i da zbog preklapanja obe kosti pomalo štrče, kao da se ispod kože nalaze širom raskrečena mala klješta :-)

Teeeško da je to stadijum srastanja u kojem se VEĆ može maštati o trčanju. Čak mi je i hodanje nizbrdo malo neugodno, imam dojam da unutra nešto "trucka" više nego što mu je poželjno.

U tom raskoraku između "da li zaista sve ide duplo brže" i "opet će me pojesti večnost dok stvarčica potpuno sraste", čekam podne jer sam se tako dogovorio (bajadere i gvozdena vrata otvore) da slikanje obavim u nedelju u Hitnoj kad je najmanja gužva. Ako pride ulovim ortopeda na dežurstvu biće to bingo, a ako ne prošetaću se neki sledeći dan. Sreća da živim na 600m od Bolnice i Urgentnog, ta okolnost mi je silno vreme u životu uštedela :-)