Prošle nedelje (sedmice) sam na Obilaznicu otišao u ponedeljak, a ovaj put u sredu (juče). Nije to nikakav Plan ni šema, jednostavno me je inspiracija tako posetila. Kad bi me jednom neko ubedio da svakog utorka moram na deonice a svakog četvrtka na tempo trčanje, mislim da bih se odmah prešaltao na šah ili speleologiju.
Pre 10 dana sam (iz čiste nemoći da pretrčim uzbrdo 200m odjednom) podelio celo brdo na sitne deoničice od 100m, a vraćao sam se 50m nazad, i tako sam mic po mic uspeo da stignem do vrha. Najveća razlika u odnosu na "200 gore - 100 dole" je što sa sitnijim deonicama imam puno više odmora. Nakon svake od 35 stotki sam imao minut fore da se odmorim, hodajući 50m nizbrdo i razmrdavajući se na "startu" sledeće. Tako sam na svakih 24sec (recimo) imao minut odmora.
Sada sam pak trčao 200-tke pa mi se povećalo vreme trčanja sa 23-24 sekunde na 50-53, a odmor od minut je ostao isti, s tim da sam za tih 60sec morao da se spustim čitavih 100m.
U prevodu, dok nakon 200-tke stisneš na štoperici LAP (umesto 50'' mi pokaže 1'50'' recimo, jer nakon vraćanja nizbrdo uvek krenem na 1'00'', da ne bih previše puta stiskao LAP) pa dok polako okreneš nizbrdo, već je prošlo desetak sekundi. Dok se i dole okreneš i namestiš na liniju, izgubiš još toliko, a nije loše na početak stati kojih 5-6 sekundi unapred. Tako je ispalo da sam od 100m nizbrdo mogao da šetam samo prvih i zadnjih 25m, dok sam onih 50m u sredini morao lagano da strčim. U protivnom ne bih stigao da se za samo minut "nacrtam" na početku sledeće 200-tke.
Obzirom da sam uradio 14 200-tki (na vrhu Obilaznice asfalt zaravni na 1-2% nagiba i sve se pretvori u obične skoro-ravne intervale) imao sam sve skupa samo 13 minuta "odmora" što je puno manje od onih 34 minuta kad sam radio 100-tke. A savladao sam isto uspona, jer sam se uz svaki metar uzbrdice popeo dva puta.
Danas ću otići na malo duže pešačenje jer je to puno manje opterećenje (od trčanja) za ovako rovite nežne i de-trenirane noge, a u subotu me čeka lokalna trka odnosno klasično tempo-trčanje na 10.5km po kupserima koje znam kao svoj džep. Presrećan sam što se ta trka ove godine potrefila baš u terminu Ljubljane i Podgorice, pa zaokupljen sopstvenim izazovima neću imati osećaj da propuštam nešto naročito važno na globalnom nivou.
Sinoć sam pričao sa Stanetom i obećao mu da ćemo ove zime pokušati da skoknemo do Istre na bar jedan vikend, no prvo ću sačekati da Melez odredi datume drugog dela RI lige, da bih video da li će se u nekom od vikenda namestiti IZL i RiL back-to-back u subotu i nedelju, ili ću teška srca morati da biram između dve lige.
Nema komentara:
Objavi komentar