četvrtak, 12. listopada 2017.

mobiteletina

oduvek sam mrzeo tipkanje na mobilnom a sad me to spašava. kad mi je bila slomljena desna ključna, onda sam uhvatio ovakav fazon. nakon par nedelja kad sam iole mogao da pomeram lakat i rame, približio sam tastaturu od kompjutera na ivicu stola, da mi enter i backspace budu pod kaži- i srednjim prstom. onda sam tipkao levom a desnom sam udarao nove redove i brisao typos-e.

sada pak levom ne mogu ništa! desnom tipkam brišem opet grešim nerviram se pokušavam da tipkam brže onda još više ispravljam greške... fuj. ispade da je bilo bolje sa slomljenom desnom, nego levom!

no na mobitelu tipkam sa oba palca i dosta mi je udobnije zavaljenom u fotelju nego istrćenom za kanc. stolom.

danas sam popravio season's best u Slomljenom Halfu sa 2h58' na 2h25'. s tim da sam onomad samo brzoHodao a danas sam šetao sa potrčavanjima. negde 20m negde 50m negde 100m.

pokušavao sam da potrčim samo tamo gde je sunce na asfaltu, a da senke od drveća uvek iskoristim za hodanje, da bih imao što veći % "treninga" u hladu. jer je bilo blještavo sunčanih +22°.

pred kraj sam se već umorio. valjda se od hodanja uspori cirkulacija i pojavi se onaj osećaj otečenih nogu, pa hodati još nekako i možeš a trčanje je sve teže. no preživeh.

kad u jednačinu ubacim 6.5 km/h brzinu hodanja i 11.5 km/h brzinu trčanja, trebalo bi da je lako izračunati koliko je čega bilo u tih 21.0km za 2h25'.

Nema komentara:

Objavi komentar