srijeda, 11. listopada 2017.

više

Jednog dana ćemo sabrati koliko smo dana živeli a koliko smo dana protraćili, i nećemo biti zadovoljni rezultatom. Koliko god se trudili, biće nedovoljno. Možemo se podeliti na one kojima je do kvaliteta i one kojima je do količine.

Svaka čast ljudima koji mogu da se zadovolje sa tri badema i dva gutljaja čaja od koprive. Ja sam onaj koji prednost daje litru kafe i 7 palačinki sa džemom nutelom i šlagom. Nisam za pikado strelice, više sam čedo rakete.

Obzirom da je ovima "od kvaliteta" lakše da se zadovolje, nama "... al dvaput je dvaput" je znatno otežan život jer nakon Fate i dvaput logično pomisliš, a zašto ne i triput?

Tako sada, nakon prolećnih 6 nedelja, provodim četvrtu nedelju jesenje pauze zbog preloma, i pritom mi kukanje ništa ne pomaže. To što sam u zadnjih par dana uspeo ovako umotan da potrčim po par smešnih koraka, tehnikom više podseća na beg u ludačkoj košulji iz neke ustanove nego na "trening".

Jesenja polusezona je već napola prošla. Što rekoše Osvajači
"zadnji je čas pre Potopa,
a meni brod već izmiče".
Za 3 dana je trka na 10km u Kuli, dan kasnije je 5/21km u Apatinu, i to je mogao da bude jedan baš dobar trening-vikend pred par kasnijih maratona.

Ovaj trenutak je posebno delikatan. Ako insistiram na predugom pešačenju i mikro trčanju možda rizikujem da mi se vreme oporavka produži, da se srastanje 2 polovine kosti uspori. Ako samo sedim i čekam, bojim se da ću za 6 nedelja pauze toliko oslabiti da se nakon toga neću vratiti trčanju pre nego što prođu sve trke.

Otprilike u narednih nekoliko dana treba biti najpametniji. Ortoza stegnuta do daske, stisnuti zube, pokušati sa što manje brufena mada je to nemoguće, pa ako od bolova nisam pošteno spavao 25 dana ne moram ni sledećih 5. Kontrola početkom nedelje, najverovatnije i snimanje.

Nema komentara:

Objavi komentar