16 x 500

ispalo je da sam u dva dana pretrčkarao 10km + 8km, not bad!
sve je bolje od nemoćnog gledanja u kalendar koji izmiče.

zanimljivo je videti kako se prilikom prelaska na hodanje/trčkaranje menja kadenca. to se svakako podrazumeva, no eto. i kad sunce počne da zalazi pa odgledaš do kraja, nije da baš očekuješ nešto nepredviđeno.

ispalo je malo preambiciozno da sa ovim oklopom na ramenima nalepim 23km na jučerašnjih 21km. tačnije juče sam pored tih 21km još otišao 4km sa kučetom + 2km do posla i nazad, dakle 27km na nogama.

tako sam nakon 1km uvodnog šetanja počeo da pravim promene od 500/500m i planirao da tako nastavim 20km, i da zadnja 2km došetam do kuće. no neki zamor u leđima i gluteusima, u kombinaciji sa neočekivano vrućim danom, doveli su do toga da mi je nakon 1+16km jednostavno "bilo dosta". stisnuo sam poslednji LAP i došetao do kuće poslednjih 6km.

od tog ostatka sam samo u prvom kilometru imao uzbrdicu do poslednjeg prevoja, i celih zadnjih 5km je praktično spust. no šta ću. jednostavno mi se više nije trčalo. umorne noge su dežurni i najveći krivac za lošu tehniku i povrede, a i ova klavikula mi je verovatno bila zahvalna što sam je poštedeo tolikog truckanja. čak su i pri hodanju nizbrdo jake vibracije u ramenima, a kamoli pri trčanju.

nemilosrdni kalendar kaže da je za samo 8 dana NS maraton i da su jako mršave šanse da pretrčim 10.5km, a zbog 5km mi se baš i ne putuje 2 x 2.5 sata sa ovakvim leđima i ramenima. prednje sedište je upravo suprotno od onoga što mi treba, tako da sam sa ovih dana vozio pozadi, a iza kičme sam uspravljao spakovanu vreću za spavanje umotanu poput neke džinovske safalade.

sačekaću prvo ponedeljak-utorak i videti šta će mi ortoped reći. ovaj poslednji do kojeg sam se teškom mukom probio je otvoren za sve mogućnosti, vrlo je širokih pogleda, ne gleda i ne leči 100 pacijenata na isti način čak ako i imaju sličan prelom. zato ću ga i poslušati šta god mi savetovao, jer znam da je tako najbolje.