petak, 22. lipnja 2018.

50001 (& memoari)

nikada nisam pokušao da makar približno saberem sve kilometre koje sam pretrčao u životu.
kao prva godina u excel-u stoji 2003. kada sam počeo "ozbiljnije" trčati, u nameri da na proleće 2004. istrčim svoj prvi maraton.
to je bio kao nekakav "izazov", u pripremi za koji sam na treninzima tokom zime pretrčao prvo jednom 40km a onda tri puta 42km.
tako mi je taj Prvi Maraton postao četvrti :-)

ako krenem dalje od jeseni 2003. pretpostavljam da bi mi te godine između 1996 i 2003 bile relativno lake jer sam svako trčanje upisivao u sveske.
uglavnom je to bilo preko zime, u sklopu biciklističkih priprema za prve prolećne trke, pa kad zaveje sneg i dosade nam valjci u klubu onda odemo u park pa malo trčimo.
teško da je tu ikada bilo više od 7-8km, barem tako pamtim.

1996 je bila specifična po tome što smo i tada imali fazu "malo više" trčanja preko zime, kada smo bili na pripremama na kopaoniku.
tada se trčalo bogme svakog jutra brdskih 8km i to nam je bio samo futing (!) dok se popodne mazalo sve u šesnaest, višestruki usponi na pančićev vrh i slično.
već tada sam primetio da iako je gore bilo 30 biciklista boljih od mene, uspevao sam uvek da trčim sa prvom grupom.
kada su oni pak koristili bolje dane za vožnju, mi smo opet trčali jer su trkačke bicikle bile neupotrebljive po snegu i ledu a mnogi klubovi su svoje pulene opremili mtb-ovima sa kramponkama.

tada smo nas dvoje išli na mega-izlete od po 30-ak kilometara s tim da smo se držali jednog recepta koji sam ja izmislio još kod kuće i koji je provereno "radio".
naime da ne bi preopteretili noge predugim trčanjem, često smo išli blokove od 10 minuta podeljene na 8' trčanja 2' hodanja ili 7:3, a nekada smo i mešali 8:2 pa 7:3 i tako naizmenično dvadesetak kilometara.

u proleće nam je palo na pamet da otrčimo beogradski POLUmaraton s tim da sam ja polagao nade u Lolu, i samo sparingovao.
nakon silnih kilometara na bicikli jer se sezona već zahuktala, pripreme smo počeli u ponedeljak kada smo pretrčali 10.5km.
utorak 12km, sreda 10km, četvrtak 13km, i to je bilo sve.
u petak smo otišli da se prijavimo i uzmemo brojeve, i odgledali koncert boba geldofa ispred skupštine (čega se uopšte ne sećam no tako piše u svesci a evo izguglao sam da je tog dana na moj rođendan zaista i pevao u beogradu)

u subotu smo pretrčali polumaraton što je sa trčkaranjem od parkinga do starta izašlo na 23km, a nakon toga smo išli u svoj bic. klub čukarički da pokažemo medalje
obzirom da nam trčanje nije čak bio ni "drugi sport" nego samo povremena promena, tih 1h48 i nije bilo loše za kategoriju F33 i njenog pratioca/navijača, jer bi neka rekreativna triatlonka verovatno išla bar 10 minuta brže.

... A SVE OVO PIŠEM IZ SKROZ DRUGOG RAZLOGA, a to je da mi se od jeseni 2003. kada sam počeo "ozbiljnije" da trčim, do evo sinoć, nakupilo u excel-u 50,001 km.
pedeset hiljada i jedan.
kao da je juče bilo kada sam optrčao obim Zemlje (40,075) i napisao blog, a evo ti je sad već 50-ica.
no opet ponavljam, ne znam koliko bi bilo ako bih pokušao da saberem i ovo od ranije.
naravno ne mislim na kilometre pretrčane za loptom kad sam bio dete, na futinge u vojsci i na časove fizičkog u školi i na faksu.

nego eto, makar od početka rekreativnog biciklizma, od tamo neke 1992.
već u zimu 1993/1994 sam upisivao trčanja od-do gradskog parka, 2.1 + 1.1km i slične detalje.
kasnije smo često išli na trčanja počev od periferije grada gde je stanovala lolina baba.
onda mi kod babe ostavimo bicikle, odemo na trčanje od 4.5+4.5km ili 6.5+6.5km, što smo zvali "do prvog/drugog mosta", a na okretu tj. mostu bi napravili pauzu.
onda se vratimo kod babe po bicikle i usput se najedemo slatkog od šljiva ili jagodica, i nakon sedenja na terasi na spratu jedva siđemo niz stepenice od bolova u ligamentima sa strane kolena, jer smo oboje trčali u nekim debelim kožnim wilson patikama za tenis.

Nema komentara:

Objavi komentar