to je ono suprotno nepodnošljivoj lakoći.
otkako je počela ova godina nisam znao šta da od nje očekujem.
neki reset, ili nastavak tromosti, zamora.
koliko god da su ona dva preloma pokušali da me zaustave uspore i odmore u 2017-oj, ja sam se svim silama borio da do toga ne dođe pa da nastavim kao da se ništa nije desilo.
tako se 2018 obrela na istom početku gde i 2017.
neke sitne nevažne trkice, tek koliko da nam guzica vidi puta.
otkud znam, meni to nije loše.
neko voli taj nemački red rad i disciplinu, planove treninga koje "odrađuje" u sekundu precizno, ali meni život predstavlja sve samo ne "odrađivanje".
raznolikost i haotičnost svih tih vikenda sa trkama je pravi začin za onih 5 dana između.
i na tom mestu ću se danas zadržati.
evo već dve godine (između prelomâ of kors) traje taj način shvatanja rekreacije, da se vreme između vikenda popunjava trčkaranjem.
vratim se s trke, nastavim sa trčanjem, jednom duže ili dva puta kraće dnevno.
prođe tako ponedeljak, utorak, u sredu sam možda malo življi a možda i ne, u četvrtak sam uglavnom već umoran i jedva čekam dane odmora.
onda potpuno kljoknem, umrtvim se, vaga pokaže po 2kg više, pa budem sav srećan što na trku neću poneti vagu i izmeriti se pre starta.
onda se vratim kući u nedelju uveče i zaboravim na sve, pa jovo nanovo.
jedino što se promenilo ovog proleća je što su ti špicevi zamora sve manji.
nekako ne stignem da se premorim do četvrtka ili petka.
da li je to neki trend poboljšanja nečega, oporavka, ili je to samo prolazna faza od par nedelja, ili je to poslednja faza koja pokazuje da sam stigao do nekog špica forme pa ću se ubrzo obrušiti nazad nizbrdo.
ko će ga znati.
bumo vidli.
bez obzira na to, paralelno mi se javilo i smanjenje želje da se premorim.
pa sam stoga povremeno ovde-onde ubacio biciklu.
ono manijakalno početno eksperimentisanje (svakog dana 15+15km) sam smanjio na razumniju meru a to je svakog dana koliko mi prija.
razlika nije dramatična u brojkama, ali u osećaju jeste.
sada već odbrojavam "sitno" vikende do Sljemenskog.
imam rupu u tom sendviču između dva polumaratona, Vrbovec je sledećeg vikenda a Rakovica je vikend pred Sljeme.
u sredini je NS Noćni koji mi apsolutno nikada nije odgovarao, dok je ono što bi mi najviše odgovaralo u nezgodnom terminu, naime vrlo rado bih opet trčao Ivančicu ali subota ujutru mi nikako ne paše.
nikako ne treba dati organizaciju trka ovima što nedeljom idu na misu, pa onda trku pomere za subotu!
tako mi ostaje Brčko koje je jedna zaista jaka i dobra trka, koliko god da nije naklonjena rekreativcima nego samo eliti.
bez obzira, tamo se uvek prijavi i pojavi dovoljno sporijih da se ne osećam baš zadnji.
a subota popodne je uz blizinu događaja puno više frendli od ostalih opcija.
vidite vi kako ja to šahovskim mozgom uklapam vikende po mesec dana unapred...
Nema komentara:
Objavi komentar